Znate ko nije zabrinut zbog drugog talasa COVID-19? Švedska. Ukočeno skandinavsko kraljevstvo upravo je sprovelo rekordni broj testova na COVID-19 i utvrdilo pozitivnu stopu od samo 1,2%, najnižu od početka pandemije.
Kako se stopa obolelih u Švedskoj spušta ispod Norveške i Danske, komentatori koji su proveli april i maj besneći protiv onoga što je Vashington Post nazvao svojim „eksperimentom sa nacionalnim šovinizmom“ i predviđajući kolosalne smrtne slučajeve, odjednom su utihnuli.
„Švedska je postala jedna od zemalja sa najviše zaraženih u Evropi u jednu od onih sa najmanje zaraženih u Evropi, dok su mnoge druge zemlje zabeležile prilično dramatičan porast“, kaže Anders Tegnel, državni epidemiolog.
Tačno, i to se dogodilo ne uprkos odsustvu zaključavanja već zbog toga. Švedska je ohrabrila ljude da rade od kuće, udaljila univerzitetske kurseve i zabranila sastanke više od 50 ljudi, ali je inače verovala svojim građanima da koriste zdrav razum. Vlasti su procenile da, s obzirom da se bolnice mogu nositi s tim, nije bilo potrebe za kupovanjem vremena naređivanjem ljudima da ostanu u zatvorenom. Ta presuda je obilno potvrđena.
Uzrok za radost, mogli biste pomisliti. Ovde je, na kraju krajeva, dokaz da država može da sadrži koronavirus bez oduzimanja obrazovanja deci, gomilanja zaostalih zdravstvenih uslova koji nisu posledica koronavirusa ili ostavljanja kratera za pušenje tamo gde je nekad bila ekonomija.
Ali ostatak sveta daleko da je zadovoljan. Zapravo, ton većine stranih medija ostaje protivan i možete videti zašto. Napokon, ako je strategija Švedske bila održiva, mi ostali smo se upropastili ni za šta. To je uznemirujuća misao, gotovo nepodnošljiva. Ali Švedska nas primorava da se suprotstavimo.
Zamislite svet u kojem je Stokholm podlegao međunarodnom pritisku i radio što i svi ostali. U takvom svetu, političari i službenici javnog zdravstva mogli bi se izvući sa tvrdnjom da bi to bilo, ali da bi njihova zatvaranja i propadanja bili nezamislivo gori. Bolest bi se, rekli bi nam, proširila eksponencijalno. Milioni, možda stotine miliona, umrli bi.
Ali oni ne mogu da tvrde kada svi možemo da vidimo kontrolu u eksperimentu. Ulice Stokholma ispunjene su opuštenim ljudima koji se okupljaju u kafićima bez maski za lice. Tebi i meni možda te slike postanu uzbudljive, ali za epidemiologe i zvaničnike koji su stavili sve na zatvaranje svojih ekonomija, Švedska je bauk na gozbi. Tamo sedi, poput Bankuovog duha, nečujno ih ukoravajući.
Poenta nije u tome što karantin uopšte nisu ništa postigla. Očigledno je da ako ograničite čitavu populaciju, usporićete širenje COVID-19 (i, zaista, drugih bolesti koje se prenose ljudskim kontaktom). Poenta je u tome da su zaključavanja bila neproporcionalna i da su se predugo održavala.
Nova studija ekonomista sa Univerziteta u Čikagu, Prinstona i Londonske škole ekonomije otkrila je da bi zaključavanje manje od dva meseca moglo biti opravdano: ekonomski troškovi su ograničeni i vreme se može iskoristiti za izgradnju zdravstvenih kapaciteta. „Nakon toga“, kaže profesor Greg Kaplan, jedan od autora, „sve što radite je odgađanje drugog talasa, pa ako ne uspete zadržati to zaključavanje sve dok ne stigne vakcina, granične koristi će biti manje i manja “.
Neverovatno je koliko komentatora odbija da razume ovu poentu. Ako poravnate krivu, nećete smanjiti površinu ispod krive. Neke zemlje su odlučile da nižu stvari duže nego druge. Ali u nedostatku leka ili vakcine, konačni broj smrtnih slučajeva neće se mnogo razlikovati.
To ne znači da će to biti isto kod različitih nacija. Sve vrste faktora mogu uticati na stopu smrtnosti: klima, geografija, gustina naseljenosti, starosni profil, genetika, otvorenost za međunarodna putovanja, učestalost gojaznosti, izloženost prošlim koronavirusima i, ne manje važno, različiti načini brojanja. Ali strogost zaključavanja nije visoko na toj listi.
Grafikoni infekcije i smrtnosti za Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo izgledaju gotovo identično. Gledajući ih, bilo bi vam teško da pogodite koja je nacija zatvorila svoje prodavnice, škole i kancelarije, a koja nije. Niti postoji velika korelacija kada gledamo različite države u Sjedinjenim Državama - niti, zaista, u drugim delovima sveta. Peru, koji je imao strogo zaključavanje, daleko je gori od susednog Brazila, čiji je predsednik Žair Bolsonaro napadnut širom sveta zbog svog slobodnog pristupa.
Kada se sve ovo završi, možda ćemo otkriti da najveća međunarodna promenljiva nije broj smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti. To je šteta za žive.
Kurir.rs/Vašington Egzaminer