Univerzitetska klinika u Diseldorfu našla se na meti hakera koji su hteli novac. Očigledno je čitava akcija bila zabuna koju je životom platila jedna pacijentkinja i sada se postavlja pitanje bezbednosti nemačkih bolnica.
Kako se navodi, državno tužilaštvo u Vupertalu pokrenulo je istražni postupak u slučaju jedne pacijentkinje koja je, zbog hitnog zdravstvenog slučaja, trebalo da bude primljena u Univerzitetsku kliniku u Diseldorfu, ali tamo nisu mogli da je prime, pa je prebačena u Vupertal, gde je zahvat obavljen sa zakašnjenjem.
Pacijentkinja je umrla, a istražni organi sada istražuju da li je to kašnjenje uzrok smrti.
U slučaju da jeste, istraga za ubistvo iz nehata okrenuće se protiv osoba koje su hakovale kompletan računarski sistem diseldorfske bolnice zbog čega pacijentkinja, zajedno sa stotinama ostalih, nije mogla da bude primljena.
Ministarka nauke savezne pokrajine Severne Rajne Vestfalije, Izabel Pfajfer-Poensgen, potvrdila je da je Univerzitetska bolnica u Diseldorfu, odnosno, njena hitna služba bila meta napada hakera.
Oni su prvo najavili da će tražiti novac, ali su, nakon što je policija s njima uspostavila kontakt, klinici poslali bezbednosnu lozinku za ponovno "otključavanje" računarskog sistema koji je bio blokiran danima.
Do potpunog uspostavljanja računarskog sistema "proći će nedelje", saopštila je uprava klinike.
Najčudniji detalj u priči o hakovanju je da ucenjivači u prvom pismu nisu postavljali konkretne novčane zahteve i da su, kada su im se vlasti javile, odmah dali ključ pomoću kojeg se računarski sistem ponovo uspostavlja. To nadležne navodi na teoriju da je Univerzitetska klinika bila slučajna žrtva, a da su ucenjivači-hakeri u stvari hteli da ucene Univerzitet Hajnrih Hajne u Diseldorfu.
Hakeri su upali u sistem preko jednog programa koji je, kako je rečeno, uobičajen i rasprostranjen na tržištu. Saveznom kabinetu za bezbednost u informatičkim sistemima (BSI) greška u softveru poznata je od početka ove godine i u saradnji s proizvođačem softvera i pogođenim ustanovama pokušavaju da taj nedostatak u zaštiti otklone. Po svemu sudeći, napad na računarski sistem klinike mogao je da bude izbegnut da je uprava bolnice reagovala na vreme, odnosno, da je aktuelizovala program, što bi zatvorilo opasnu rupu u bezbednosti.
Lokalna demohrišćansko-liberalna vlada najavila je da će bolnicama staviti na raspolaganje veća sredstva za kibernetičku zaštitu.
Pritom, bolnice u Nemačkoj spadaju u tzv. kritične delove infrastrukture i zahtevaju poseban tretman. Zato je njima potrebna posebna zaštita i IT-strukture.
"Teoretski, ovakav napad kakav smo sada doživeli u Diseldorfu može da se dogodi u svakom trenutku", rekao je za javni servis WDR Norbert Polman, profesor na Vestfalijskoj visokoj školi.
On kaže da su ostale kritične ustanove, poput snabdevača energijom, mnogo bolje opremljene od bolnica. "Bolnice polažu mnogo energije u to da pronađu kvalitetne lekare, ali ne i IT-osoblje. Bolnice su predugo spavale kada je reč o kibernetičkoj bezbednosti", zaključuje profesor Polman.
Kurir.rs/DW/Tanjug