STRANE INVESTICIJE MOGUĆE U DVA SLUČAJA: Novo doba srpske i balkanske ekonomske diplomatije
Mnogi pokušaji da se u srpsku diplomatsku praksu uvede ekonomska i komercijalna diplomatija su doživeli neuspeh. U okolnostima kada se država politički stabilizuje i nalazi u konstantnoj diplomatskoj borbi za očuvanje dela svoje teritorije, veoma je teško posvetiti dovoljno pažnje međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnoj trgovini, kaže za Kurir Dr Siniša Pepić, koji se u svojoj analizi osvrće na najnovije događaje, koji utiču na sve privredne grane u Srbiji i u regionu.
- Donekle se, ponajviše zahvaljujući predsedniku Vučiću, uspelo u segmentu ekonomske diplomatije ostvariti određene pomake u protekle tri godine. Tu se pre svega misli na privlačenje stranih direktnih investicija koje su doprinele stabilnom ekonomskom rastu Srbije prethodnih godina. Kada govorimo o ekonomskom razvoju, rast ne znači nužno i razvoj, a u kontekstu stranih direktnih investicija moramo biti svesni da je on moguć u dva slučaja. Prvi je da se za proizvodni proces u Srbiji vezuju kompanije u vlasništvu srpskih privrednika kroz izradu određenih delova, pozicija i slično te kroz transfer tehnologija na domaću privredu. Neophodna je dublja analiza kako bi se spoznali stvarni efekti stranih direktnih investicija na razvoj ali ono što je nesporno stvorile su nova radna mesta i generisali potrošnju kao jedan od osnovnih uslova za ekonomski rast - napominje Pepić.
- Potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu Srbija, gotovo sam siguran i celi Balkan, ulazi u novu eru međunarodnih odnosa. Sam termin potpisivanja, nedelju dana pred potpisivanje istorijskog sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata te činjenica kako je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump sponzor oba sporazuma dovoljno govori u prilog tome kako se Srbija trenutno nalazi u jako povoljnom položaju što se mora iskoristiti u pravcu daljeg ekonomskog rasta i razvoja - ukazuje sagovornik i objašnjava da je saradnja sa Izraelom veoma važna.
- Odnosi sa Izraelom po pitanju investicija su prethodnih godina bili ispod radara. Oni će, siguran sam, u narednom periodu biti vezani za još jedan bitan element privlačenja stranih direktnih investicija, energetsku bezbednost. Naime, potezi koji se povlače u međunarodnim odnosima Srbije sa Izraelom govore u prilog tome kako se stiču osnovni preduslovi za odvajanje kraka gasovoda EastMed ka Srbiji i dalje ka jugoistočnoj evropi. Sa aspekta energetske bezbednosti to za naš region znači bolju fleksibilnost i nezavisnost u izvorima energije. Ne smemo zanemariti ni sajber bezbednost gde Izrael drži primat. Republika Srpska je zahvaljujući ministru visokog obrazovanja i naučno tehnološkog razvoja Srđanu Rajčeviću i članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku već obezbedila osnivanje prve akademije za sajber bezbednost, a koja će biti osnovana od renomirane izraelske kompanije iz te oblasti. Bez energetske ali i suštinske bezbednosti u regionu ne možemo računati na strane direktne investicije u željenom obimu koji bi obezbedio još jači zamajac u razvoju regiona. Ujedinjeni Arapski Emirati su se već pokazali kao pouzdan partner u međunarodnim ekonomskim odnosima na Zapadnom Balkanu. Tu pre svega mislimo na Srbiju ali i Crnu Goru gde je kapital Emirata gotovo u celosti zamenio ruski. Bosna i Hercegovina ima jako veliki potencijal, resurse, da narednih godina unapredi ekonomsku bilateralu sa Emiratima. Njihove investicije u turizam, poljoprivredu i nekretnine mere se desetinama milijardi na Balkanu. Politički odnosi svih država regiona sa Emiratima su na jako visokom nivou, mnogo naših istaknutih stručnjaka radi za njihove kompanije i univerzitete. Sada je trenutak da se odlični bilateralni odnosi u političkom smislu spuste na nivo balkanskog privrednika. Vreme je da robe i usluge sa Balkana nađu lakši put do Bliskog istoka, a to upravo treba da bude fokus ekonomske tj. komercijalne diplomatije narednih godina te diplomatije uopšte.
Ako nigde onda u zemljama Bliskog istoka na pozicije ambasadora zemlje Balkana morale bi postaviti ljude koji poseduju znanja i veštine za osvajanje novih tržišta, ekonomske diplomate - zaključuje Siniša Pepić.
(Kurir.rs)