Prvi karantin sa relativno blagim merama uvedeno je još u martu, što je početak jeseni u Australiji. Trebalo je da traje 6 nedelja ili do „prave krivine“.
Međutim, nakon toga mere su produžene za još 6 nedelja, nakon čega ne samo da nisu ukinute ili ublažene, već su dodatno pooštrene. Početkom jula mere su pooštrene zbog samo 191 novog slučaja u čitavoj provinciji Viktorija koja ima 6,6 miliona stanovnika. Poređenja radi, ovih dana 4 miliona Hrvatske dnevno evidentira 200-300 slučajeva.
Posle mesec dana, mere su ponovo znatno pooštrene, na ovaj nivo danas. Melburn je trenutno bez presedana. Osim apoteka, prehrambenih prodavnica, pekara i još nekoliko izuzetaka, sve je zatvoreno. Izlazak iz kuće moguć je samo na 1 sat dozvoljene rekreacije, bez društva. Jedna osoba iz domaćinstva može jednom dnevno otići da kupi hranu. Policijski čas traje od 21:00 do 05:00, a nadgledaju ga policijski kontrolni punktovi i patrole, vojni dronovi i helikopteri.
Datum ukidanja mera se neprestano pomera i stanovnicima se čini da nema kraja. Nije jasno kako je moguće da pozitivni PCR slučajevi nastave da rastu, uprkos brutalnom zaključavanju. Prema trenutnom planu, ovaj nivo bi trebalo da traje još 6 nedelja, što znači do kraja oktobra, zatim bi malo opuštenije mere trajale do kraja novembra.
Međutim, vlasti već najavljuju da će u Melburnu ustupci biti mogući samo ako broj slučajeva padne ispod 50 dnevno. U gradu sa 5 miliona stanovnika ovo se čini vrlo ambicioznim ciljem. Da bi osigurale da stanovnici ne počnu napuštati grad, vlasti su nedavno postavile "čelične okove" oko grada, pod kontrolom vojske i policije.
Pored toga što stanovništvo zaluđuje pomeranjem datuma, stalnim promenama karantinskih pravila i katastrofalnim ekonomskim posledicama, najveći problem koji je nastao je policijsko nasilje i brutalno gaženje ljudskih sloboda. Ovaj video prikazuje policajca kako se guši i obara devojku bez maske.
Bilo koji protesti protiv mera su zabranjeni, iako je održano nekoliko, razbijene su od jakih policijskih snaga. Ova represija će se sigurno pojačati u budućnosti, jer se trenutno u parlamentu raspravlja o zakonu koji će omogućiti vlastima da zadrže ljude za koje smatraju da su "pretnja širenjem virusa". Naravno, takva definicija je vrlo široka i može se primeniti na bilo koga, a nagađa se da im je cilj da donesu tzv. teoretičari zavere, odnosno ljudi koji ne veruju u sve ono što im vlada služi.
Ljudi su već uhapšeni zbog onoga što pišu na društvenim mrežama. Policija je upala u dom trudnice zbog objavljivanja na Fejsbuku, uhapsila je i odvela plačući u lisicama. Optužena je za podsticanje pobune i mogla bi da dobije do 15 godina zatvora. Takođe je uhapšen 76-godišnjak i još nekoliko osoba. I sve se to dešava dok samo štićenici u staračkim domovima umiru od virusa. 50 lekara iz Viktorije poslalo je peticiju premijeru u kojoj kažu da je zaključavanje prestrogo i da će psihološke posledice biti strašnije od virusa, međutim, premijer Viktorije Danijel Endrjuz je jednostavno rekao da se ne slaže.
Gas Vorland, poznati australijski novinar i radijski voditelj, kaže da je bilo više od 1.200 samoubistava između marta i avgusta, u poređenju sa samo 200-ak smrtnih slučajeva od Covida ili Covida. S tom razlikom što sa Covidom umiru ljudi stariji od 75 godina, a u slučaju samoubistava to su uglavnom mladi ljudi koji su izgubili nadu u budućnost i pronalazak posla ili muškarci srednjih godina čiji je posao uništen zaključavanjem.
Volonteri na liniji za psihološku pomoć Lajflajn kažu da su se pozivi iz države Viktoria povećali za 30 odsto nakon uvođenja karantina. Mladi ljudi koji gube nadu, odvajanje od prijatelja i porodice, porast porodičnog nasilja i alkoholizma, uzrokovani gubitkom posla i opštim ekonomskim beznađem. Koliko je porasla stopa samoubistava nemoguće je znati, statistika nije poznata jer se obično radi na godišnjem nivou. Ali poznato je da su hitne medicinske intervencije u slučajevima pokušaja samoubistva porasle za 33 odsto. Profesor Jan Hiki sa Univerziteta u Sidneju tvrdi da prema njegovom modelu očekuje dodatnih 4.000 do 7.000 samoubistava u narednih 5 godina.
Ovde nećemo puno razgovarati o ekonomskim posledicama, jer je svima jasno da će biti apsolutno katastrofalne i da će trebati godine oporavka.
Nakon uništavanja ekonomije i mentalnog zdravlja ljudi zaključavanjem, vlasti najavljuju novčanu pomoć. Ali postoji jedan uslov - pomoć mogu dobiti samo oni koji se vakcinišu. Nazvali su tu politiku „Bez uboda, bez plate“. I ne samo to, za one koji to odbijaju vakcinacije uključuju poreske kazne, zabranu ulaska u restorane, javni prevoz i onemogućavanje međunarodnih putovanja.
Ako ovaj predlog prođe, biće vrlo zanimljivo videti kako planiraju evidentirati vakcinisane i kako će to kontrolisati na ulazima. Podsetimo vas samo da u Australiji još uvek nema odobrene vakcine za Kovid-19. I podsetimo vas da je Australija ostrvo, pa sami odlučite šta bi značila zabrana međunarodnog putovanja.
Australija sigurno nije jedina zemlja koja sprovodi takve ekstremne mere. Zanimljivo je kako zemlje pod britanskom krunom sprovode ili najavljuju najdrastičnije mere. U Oklandu, glavnom gradu Novog Zelanda, takođe je uvedeno brutalno zaključavanje koje je u septembru malo popušteno. Tamo vlasti prisilno odvode ljude koji su pozitivni na PCR u "karantinske kampove" koje čuva vojska.
Kanadska provincija Kvebek otišla je korak dalje, odvodeći „nesaradničke građane“ (šta god to značilo) u poseban kamp na tajnom mestu. Dr. Žak Žirar, šef zdravstvene službe, tvrdi da prema novim propisima ima ovlašćenje da odvodi ljude na 14 dana kako bi ih "primorao na saradnju". Takođe je rekao da policija ulazi u domove i prisilno odvodi ljude na tajna mesta.
Kao najava onoga što Evropu očekuje sa ulaskom u zimu, Velika Britanija takođe najavljuje nacionalno zaključavanje, policijski čas od 22 sata i specijalne "Covid-marshals", dobrovoljce koji će imati zadatak da kontrolišu mere.
Kao rezultat virusa u Australiji umrlo je oko 800 ljudi, velika većina u 80-ima i 90-ima. Čak 90 odsto njih imalo je značajne komorbiditete, uglavnom respiratorne i srčane bolesti, i dijabetes.
Međutim, kao posledica zaključavanja, australijsko društvo je dovedeno na ivicu. Uvodi se karantin kojem se čini da nema kraja. Ljudske slobode su brutalno gažene; pravo na rad, pravo na obrazovanje, sloboda kretanja, sloboda govora, znatno su ograničeni ili ukinuti. Ekonomija je zastala i posledice će se osećati godinama koje dolaze. Hiljade malih preduzeća su trajno uništene. Mentalno zdravlje ljudi je značajno i dugoročno narušeno, jer ima mnogo samoubistava i uništenih porodica. Upozorenja medicinske struke o psihološkim posledicama, o neadekvatnim PCR testovima i nepotrebnosti zaključavanja se ignorišu i marginalizuju. Obavezna vakcinacija se najavljuje vakcinom koja ne postoji. A sve predstavljeno dolazi iz zvaničnih izvora, nema teorije, ovo je stvarnost koja se dešava. Pitanje je samo, da li je ovo samo početak i da li je ovo budućnost koja nas očekuje?
Kurir.rs/Logično