ĐURIĆ: Sporazum iz Vašingtona se sprovodi munjevitom brzinom, a ovo su njegovi NAJVAŽNIJI elementi

Kurir

Dolazak predstavnika americke Međunarodne razvojne finansijske korporacija (DFC) u Beograd je pokazatalj da se ekonomski sporazum iz Vašingtona sprovodi munjevitom brzinom, kaže direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

On je naveo da se otvaraju vrata za novo poglavlje američko-srpskih odnosa, pre svega u ekonomiji.

"SAD će uvek štititi stabilnost prostora na kom ulažu, neće moći lako da se ponavljaju situacije pre dve ili tri decenije u našim odnosima koje želimo da izbegnemo po svaku cenu", rekao je Đurić za TV Pink.

On je naglasio da su ekonomskim sporazumom, koje je predsednik Srbije potpisao u Vašingtonu, otvorena vrata Bele kuće posle 20 godina i da su stvoreni preduslovi da se sa SAD-om vratimo na istorijske staze prijateljstva, koje je postojalo tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

"Naša je odgovornost prema deci da nemamo nikada za neprijatelja jednu tako veliku zemlju, kao što je SAD", rekao je Đurić.

Kako je rekao, dolazak predstavnika DFC je dobar i važan signal, jer dolaze nepune dve nedelje po potpisivanju sporazuma u Vašingtonu. Podseća da će DFC korporacija, koja je "teška" više od 60 milijardi dolara, otvoriti regionalnu kancelariju u našoj zemlji, koja će pokrivati region.

To, kako je naveo, otvara prostor za dolazak američkih investitora.

Važni elementi sporazuma

Dogovor iz Vašingtona za Beograd ima nekoliko važnih elemenata, smatra Đurić i dodaje da je to otvaranje kancelarije DFC u Beogradu, skinuto je sa dnevnog reda priznavanje takozvanog Kosova, obezbeđen je jednogodišnji moratorijum na članstvo Prištine u merđunarodnim organizacijama.

Veoma je važno, kako je rekao, što tzv. Kosovo neće moći da postane član Uneska, jer su sve glasniji albanski istoričari koji prisvajaju srpske crkve i manastire na KiM.

Đurić je rekao da je otvaranje kancelarije DFC u Prištini bila jedna od tačaka na kojoj je insistirala prištinska delegacija na sastancima u Vašingtonu, ali da do toga neće doći i da će iz kancelarije u Beogradu biti "pokrivan" čitav region.

''Izuzetno je značajno što se i sa vlastima u Prištini radi na sprovođenju ovih dogovora. Ako treba da dobijemo izlaz na još jednu jadransku luku, najverovatnije u Draču, to treba da se potrvdi i da se radi na sprovođenju toga sa Prištinom'', rekao je Đurić.

Upitan o kritikama koje se mogu čuti u albanskoj javnosti da je sporazumom iz Vašingtona ''moguća nova srpska hegenomija'' u regionu i izlazak Srbije na more, Đurić je kazao da su kritičari sporazuma u Prištini podsećali tamošnje institucije na to da je predsednik Vučić u nedelji dana imao razgovore sa Trampom, Putinom, Merkel, Erdoganom i izraelskim premijerom i postavili pitanje šta radi albanska strana i moćni albanski lobi.

''Pitaju se da li je moguće da se srpski lobi posle mnogo decenija probudio i aktivirao, da Srbi budu u Ovalnoj sobi, a oni ne'', kazao je Đurić.

S druge strane, spoljna politička aktivnost Srbije je intenzivnija i ofanzivnija i praćena time da je u prethodnom periodu obezbeđeno 18 povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti i sprečeno članstvo u različitim međunarodnim organizacijama.

''Sve to ne bi bilo moguće da srpska ekonomija nije krenula ozbiljnom uzlaznom putanjom prethodnih godina'', podvukao je Đurić.

Ističe da sa srpske strane to niko to nije radio za bilo kakvu nagradu, već za dugoročnu stabilnost Srbije.

"A oni koji to provlače kroz blato nisu videli Ovalni kabinet ni na razglednici. Srbija ozbiljno radi na unapređenju odnosa sa SAD i to 'žulja' deo javnosti u Srbiji jer tako nešto nisu mogli ni da sanjaju već su jurili američke zvaničnike po hodnicima da se slikaju", naveo je Đurić.

Kurir.rs/Tanjug