Premijerka Srbije Ana Brabić otvorila je danas u Beogradu Treću nedelju inovacija, i ocenila da ulaganja u tu oblast pospešuju veći ekonomski rast i kvalitetniji život građanja, a doprinose i jedom od ciljeva Vlade ka kreiranju privrede zasnovane na znanju i inovacijama.
"Cilj vlade je transformacija srpske privrede u kojoj bi rast zasnovan na investicijama prerastao u rast zasnovan na inovacijama krativnosti i dodatoj vrednosti", rekla je premijerka na skupu organizacije AFA (All for all) i dodala da je to način da Srbija raste i napreduje po mnogo bržoj stopi od postojeće.
Ona je istakla da Srbija želi da se pozicionira kao regionalni lider i postavi temelje za kontinuirana poboljšanja i zato Vlada u tom cilju ulaže oko 90 miliona evra u programe planirane strategijom za razvoj veštacke inteligencije.
Brnabićeva je podsetila da je Strategija usvojena krajem decemba 2019. čime je Srbija postala prva zemlja u jugoistocnoj Evropi i 26. u svetu koja ima takav dokument.
"Cilj je da ubrzamo razvoj inovacionog sistema, koji je ključ za efikasniji i dinačminiji rast, a to je ono što je potrebno i Srbiji i regionu", rekla je premijerla Srbije.
Ona je ukazala na značaj tri glavne usvojene strategije: industrilajizacija, pametna specializacija i veštačka inteligencija.
Vlada je uradila mnogo u poslednje četiri godine, i na polju infrastrukturnih ulaganja koja su veća od 100 miliona evra.
Uloženo je u infrastrukturu za razvoj inovacija i istraživanje, razvoj start ap kompanija, nauku, rekla je Ana Brnabić i podsetila na završene naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku.
Podsetila je da se radi i na izgradnji dodatne zgrade za Elektronski fakultet u Nišu, FTN, i najavila da će narednog meseca poceti izgradnja za institut BioSense u Novom Sadu.
"Važno je podstaći mlade i omogućiti da se ne plaše da inoviraju, da sami pokrenu kompanije u kojima mogu da se bave naukom i istraživanjima i zato je ključna komponenta reforme i reforma obrazovanja", rekla je Brnabićeva i dodala da ulaganja u obrazovanje podrazumevaju transformaciju obrazovanja kako bi mladi učili kako da misle, a ne šta da misle.
Predsednica Vlade podsetila je na Obavezno programiranje u osnovnim školama i najavila da će sledeće godne izaći i prva generacija koja će znati progamiranje i kodiranje, i biti znatno spremnija za svet od dosadašnjih generacija.
"Tu je Digitalni svet - novi predmet od 1. razreda osnovne škole po uzoru na Finsku, formiraju se Specijalizovana odeljenja za informatiku u srednjim školama a koje godišnje upiše 1.000 učenika, od toga više od 40 odsto devojčica", rekla je Brnabićeva.
Važno je, dodala je, i to što je na fakultete između ostalog uveden i program Master 4.0, uspostavljena je saradnja sa privatnim sektorom i stranim univerzitetima, obezbeđena je i pravna sigurnost, trasparentnost, odat jasan signal koja će vrsta kompanija biti podržana.
"Želimo da to bude zamajac za razvoj i reformu i rast", rekla je premijerka i dodala da će tome doprineti i osnivanje Nacionalnog fonda za nauku.
Prema njenim rečima, sprovredena je i reforma pravnog okruženja za industrije zasnovane na znanju: zakoni o intelektualnoj svojini, zakoni o e-trgovini, zakon o fondovima, korporativno pravo.
Brnabićeva je na kraju podsetila i da je IT najbrže rastuć sektor u Srbiji, da je njen godišnji rast preko 20 odsto, i da je čak u vreme pandemije bio 4,5 odsto.
Ambasador Finske Kimo Lahdevirta naveo je da Finska teži tome da razvoj veštačke inteligencija bude zasnovan na poverenju i usmeren na čoveka, s fokusom na efikasnoj primeni u domenu biznisa i javnih usluga.
Kao mala zemlja, Finska ne može da se nadmeće s velikim igračima kao što su Fejsbuk ili Alibaba i zato mora da izgradi sopstvene snage i da se usmeri na oblasti u kojima može biti konkurentna.
Lahdevirta je naveo da finska vlada radi na programu "Aurora", čiji je cilj da se stvori veštačka inteligencija, koja će učestvovati u odabiru javnih usluga na primer kad neko traži novi posao.
(Kurir.rs/Tanjug)