Odnosi Sjedinjenih Država su u svojevrsnoj renesansi, smatraju jedni, drugi, pak kažu da su toliko dugo bili loši da čak i normalno izgleda kao prisno. Kako predsednik Srbije vidi primenu dogovora iz Ovalnog kabineta i u kom pravcu će se odnosi dve zemlje razvijati, razgovaramo sa Jelenom Milić, direktorkom Centra za evroatlantske studije.
- Sporazum iz Vašingtona je jako dobar za Srbiju, ali on je posledica dugoročne pripreme, i sa naše i sa strane SAD, tako da ovaj brzi finiš nije iznenađenje.
- Meni je od trenutka kada je EU počela da insistira na uspostavljanju neke vrste normalizacije odnosa, bilo značajno kako se ističe sa raznih strana da proces treba da bude transparentan. Neki elementi nisu dostupni javnosti, i verovatno ćemo tek shvatiti razmere svih elemenata. Svi ovi procesi mi govore da je neko jako dobro slagao sve elemente slagalice.
- Koliko pratim odnose Beograda i Prištine, ovo je prvi put da se kaže da će dve strane obrađivati podatke i slati u SAD. Pitanje je u kom pravcu idemo i ko će čak biti operater na direktnom letu Beograd-Priština. Hoću d akažem da se sada prave tektonski pomaci, u odnosima sa Prištinom, a u odnosima sa SAD se Srbija nameće kao važan akter, i kao ekonomski partner, i u oblasti bezbednosti.
- EU ima svoje mehanizme meke moći, proces proširenja je dragocen, ali čini mi se da je bila greška uslovljavati proces pridruživanja Srbije odnosima sa Kosovom. EU ima i svojih mana, pogotovu u oblastima bezbednosti gde nema zajedničke politike. SAD su priznale Kosovo, ali SAD imaju mogućnost brže koordinacije poliitke nego EU, a u ovim datim okolnostima SAD i NATO imaju ključnu ulogu.
- Postoje mnogi akteri kojima nije u interesu sprovođenje sporazuma. Mislim da prodor srpsko-američkih odnosa ne prija Rusiji, ne zbog odnosa sa Srbijom, koji su vrlo dobri, verujem da njima iz njhovih interesa stabilizacija na Balkanu nije trenutno prioritet. Konsolidacija Balkana bi značila da se resursi pomere prema Crnom moru. I unutar EU verovanto postoje neke korporacije energetske kojima elementi sporazuma ne i du pod ruku. Neki svaki iskorak Srbije prema političkom Zapadu mnogi vide kao igru bez dobitnika u Prištini, Sarajevu, Briselu i Berlinu. Veton Suroi je na primer optužio vlast u Prištini da je omogućila probližavanje odnosa Srbije i SAD.
- Vidim ne samo lokalne političare koji to tako inteprretiraju, već i tink-tenkove, komentatore, novinare koji isto vide kao Veton Surio, i žao mi je što i u Srbiji nije bilo više odganizacija koji nisu videli da je ovo stvaranje političko-bezbednosnog okvira za dalje evrointegracije.
- Negde se izgubi,a negde se dobije mnogo više. Danas i juče su američke ambasade u Ankari i Atini objavile da SAd čuvene mape iz Sevilje smatraju ništavnim. Grčka nije ništa rekla, jer je mnogo dobijala na drugoj strani. Te mape daju Grčkoj i Kipru mnogo više nego Turskoj.
- Deo Vašingtonskog sporazuma je i zauzdavanje Rusije. Ali meni kao građanki kojoj su najvažnije evrointegracije, onda je odlično da Amerika preuzima deo tereta borbe za uticaj sa Rusijom i KInom. EU ima veća očekivanja od davanja, i nije tačno da je Srbija nezahvalna i da ne zna koliko EU daje. Gledamo velike geoplitičke promene na bolje koji donose SAD. I zato je Rusija uznemirena. To se videlo i tokom protesta, a ne vidim zašto je Jevgenij Primakov pokušao da nagovori Vučića na koncetracionu vladu. On nije beznačajna ličnost.
- Izrael ima nadstranačku podršku u SAD. A ako se pokaže da je ovaj sporazum u interesu SAD onda će i Bajden drugačije gledati na to. Čini mi se da bi pametna politika Srbije, ako se na odgovarajuć način objasne nekoj drugoj administraciji, biće lakše.
- Odnosi sa NATO će se relaksirati kada se relaksiraju odnosi sa SAD. Mislim da je za Srbiju bitno da krene u susret trendovima, šta ako se nastavi razdvajanje SAD i EU. U Srbiji se zaboravlja da je iz EU izašla Britanija kao nuklearna sila.
(Kurir.rs)