Aleksandra Prijović iskreno govori o majčinstvu, braku, porodičnim vezama, karijeri i željama.
Retko ko može da se pohvali da je do 25. godine ostvario toliko toga poput Aleksandre Prijović. Iz tog razloga na samom početku priznala je na šta je najviše ponosna.
- Iskrena da budem, najviše sam ponosna što sam se ostvarila kao majka. Ne mislim samo na to što sam dobila dete, nego što sam uz Aleksandra sazrela i kao žena i spoznala još neke skrivene kutke sebe, spoznala sam šta znači ona prava, iskonska i neiskvarena ljubav koja me je oplemenila da budem još bolja i kao supruga, ali i u karijeri, da tu emociju prenesem na sve sfere života. Mislim da smo Filip i ja sa dolaskom sina ušli u jednu prelepu životnu fazu u kojoj učimo i nadograđujemo sebe, a pre koju godinu nisam ni znala da tako nešto može da se oseti i dogodi. Hvala dragom Bogu na tome.
Filip i ti neretko i javno izjavljujete ljubav jedno drugom. Koliko pažnje pridajete rođendanima, ima li običaj da te iznenadi i kojeg se iznenađenja najradije sećaš?
- Stalno jedno drugom iznenađujemo. Nisu samo pokloni, nego i lepe reči i gestovi. Filip me osvaja svojim džentlmenskim manirima, uvek pazi da li sam jela, da li mi treba odmor, uvek me pita kako se osećam, da li mi treba neka pomoć, pravi smo tim. A imamo i naša mala, intimna iznenađenja. To bih, ipak, ostavila za nas. Nisu bitni datumi, ali ni to se ne omaši (smeh). I naravno, cveće je uvek tu, kažem ja, džentlmenski.
Brena ti je među prvima čestitala rođendan, šta ti je poželela?
- Ona meni uvek poželi da budem srećna, ali ne što mi poželi nego se trudi da se tako osećam. Ove godine mi je poželela i dobre koncerte, odnosno da se svi vratimo svom poslu, što se nadamo da će se desiti. A ovako želi da me mali Aleksandar sluša kao i do sad i da nastavi da raste u divno dete kakvo i jeste.
Kako gledaš na godine, plašiš li se starosti ili uživaš u novim izazovima? Šta je najbitnije što si naučila o životu do sada?
- Starosti se ne plašim, nadam se i da neću nikada. Jesam osoba koja voli izazove i ni toga me nije strah. Mislim da je jedna važna lekcija bila da moram da pustim stvari koje ne mogu da promenim. To nije uvek lako, ali blizu sam cilja. Kada nešto ne ide, ne ide. To ne znači da treba odustajati od snova, samo od onih stvari koje čine da se osećamo loše. Bilo da su u pitanju međuljudski odnosi, posao... Jednostavno čovek nekad mora nešto i da pusti od sebe, da se očisti i ide dalje. A mislim da mene čekaju još mnoge lepe stvari u braku, karijeri i spremna sam na njih.
Voditi uspešnu karijeru i biti majka deluje kao pravi izazov u dvadesetim godinama. Šta ti je bilo najteže do sada?
- Pa najteže je kada noću imam nastup, a moram ujutru ranom zorom ustajem sa Aleksandrom. Ali baš zato je mladost na mojoj strani jer imam više energije. Imam veliku pomoć porodice i to je veoma važno, a tu je narvno i Filip za sve i mislim da nema poteškoća. Kada stvarate porodicu i izaberete prave ljude, onda ništa nije teško. Nekada je teško spavati malo, ali mislim da se čovek stvarno na sve navikne, a ni to neće trajati večno. Volim da radim, volim da sam u pokretu, tako da pre su to neki izazovi nego poteškoće.
Mnogima deluje da vodiš idiličan život, postoji li nešto što ti trenutno nedostaje?
- Svi mi u sebi nosimo neke borbe, manje ili veće. Najviše mi nedostaju ljudi koji nisu sa nama. Materijalno mi ne nedostaje ništa, i kada sam imala manje, samo sam želela da moja porodica ima dovoljno, na tome sam radila od prvog nastupa i nikada se nisam plašila. Ovo je nešto što umem da radim i u čemu sam sigurna i znam da ću uspeti. Samo neka su meni važni ljudi tu. Za ostalo ću lako. A ako svedemo na neke svakodnevne želje, fali mi malo više nastupa, da se onako osetim živom, da budem sa svojom publikom, da razmenimo energiju, ljubav, ali biće i toga.
Kako se nosiš sa predrasudama, jesu li te godine ojačale u tom smislu?
- Kada sam bila mlađa, dešavalo mi se i da zaplačem. Osećala sam tu nepravdu duboko i jako. Nisam se dobro snalazila na početku, ali kad sam naučila da je to sastavni deo javnog posla i da se ljudima ne može uvek udovoljiti, te da će uvek biti neko kome se nešto neće dopasti, ko će izvlačiti iz konteksta, razumeti kako mu odgovara, opustila sam se. I možda ojačala i jeste prava reč. Ja sam to što jesam, publika i ljudi koji me vole to znaju i osete. Nema tu laži ni prevare. Mislim da kad se nečemu predate, date sebe, kao što ja jesam u ovom poslu - onda tu nema greške. A zli jezici - tim ljudima je ipak najteže.
Kurir.rs/K.Đ/Blic, Foto: ATA Images