S Amerikancima je teško pregovarati i upravo takvi su bili razgovori u Vašingtonu - teški, s mnogo pritisaka... Ono što je najvažnije, a što važi i za nas Srbe, a i za Amerikance, jeste to da, nakon teških razgovora, ono o čemu se dogovorimo - to je sveto pismo
Otvaranje regionalne kancelarije Američke razvojne banke (DFC) u Beogradu svakako je obeležilo proteklu nedelju. Ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za Kurir objašnjava zašto je ovaj događaj označen kao istorijski s aspekta spoljne politike Srbije, ali i revolucionaran s aspekta posledica po domaću privredu. Mali nam, uz detalje teških pregovora unutar Bele kuće, otkriva i zašto je ubeđen da će dogovor srpske i američke strane biti sveto pismo.
Posle sastanaka s predstavnicima DFC bili ste izuzetno zadovoljni. Koje su tri ključne stvari koje Srbija dobija dolaskom ove institucije u Beograd?
- Tri ključne stvari su nova garantna šema, zatim podrška za mikro, mala i srednja preduzeća i podsticaj američkim investitorima da dođu u Srbiju. Kada je reč o garantnoj šemi, podsetiću vas da smo po izbijanju pandemije koronavirusa napravili garantnu šemu sa komercijalnim bankama, te da su do sada naša preduzeća već povukla sredstva u iznosu od 1,3 milijarde evra. Očekujemo da garantna šema u dogovoru sa DFC bude još povoljnija. Naredne nedelje ćemo nastaviti sastanke na kojima ćemo konkretizovati te dogovore. Pored pomenute garantne šeme, oni insistiraju da obezbedimo i posebnu liniju za mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno za njihov dalji razvoj. To je i nama jedan od apsolutnih prioriteta, jer su oni kičma domaće privrede. Takođe, DFC želi da pruži podršku američkim investitorima da dođu u Srbiju. Otvaranje njihove kancelarije u Beogradu je upravo dobar signal drugim investitorima.
Najavili ste da ćemo prve efekte otvaranja kancelarije DFC osetiti već u novembru. Kada to kažete, šta očekujete i u kojim oblastima?
- U dogovoru s predstavnicima DFC i drugih institucija koje su bile u poseti Srbiji, plan je da do kraja sledeće nedelje dobijemo konkretne predloge za garantnu šemu i za podršku mikro i malim preduzećima. Ukoliko su ti predlozi prihvatljivi, uz eventualne male korekcije, možemo da krenemo u usvajanje neophodnih dokumenata relativno brzo. Podsetiću vas da nas u novembru očekuje i usvajanje budžeta za 2021. godinu. Ukoliko se u međuvremenu dogovorimo sa DFC, očekujemo da će i sve ostale sporazume, ukoliko za tim bude bilo potrebe, Skupština ratifikovati. Nakon toga će se odmah krenuti i u sprovođenje svih programa.
Ostalo je otvoreno pitanje koliko novca i pod kojim uslovima će DFC opredeliti za razvoj srpskih kompanija. Jeste li dobili ponudu?
- U pitanju su milijarde evra, za to smo dobili potvrdu. Dakle, ne znamo još tačan iznos, jer dosta zavisi i od nas i naših projekata, kao i od naših preduzeća, ali svakako da je reč o ogromnom novcu. Amerikanci su, kao što ste videli, veoma brzi i efikasni. Samo dve i po nedelje nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma kancelarija DFC je već otvorena u Beogradu, tako da verujem da ćemo uskoro postići i konkretnije dogovore.
Grenel je u ime Trampa često dolazio na sastanke u Beograd. Imali ste priliku da budete i u Beloj kući, sada je vaš sagovornik i Džon Jovanović, direktor kancelarije DFC. Kakvi su Amerikanci u pregovorima?
- Deo školovanja sam proveo u Americi, a i deo radnog iskustva sam stekao tamo, tako da dobro znam kako je teško pregovarati s Amerikancima. Upravo takvi su bili pregovori u Vašingtonu, teški, s puno pritisaka, s velikim brojem stvari koje je trebalo rešiti u relativno kratkom vremenskom periodu. Ono što je najvažnije, a što važi i za nas Srbe, a i za Amerikance, jeste to da nakon teških razgovora, ono što se dogovorimo - to je sveto pismo. I kao što vidite, već smo krenuli u realizaciju tog sporazuma, što dovoljno govori o tome koliko su obe strane bile ozbiljne kada su pregovori u pitanju. U ovom trenutku već imamo otvorenu kancelariju DFC u Beogradu, već imamo niz razgovora o konkretnim projektima, o garantnoj šemi, o razvoju infrastrukture... To pokazuje ozbiljnost obe strane i meni je drago što sam bio deo tog procesa i što sam bio deo tog istorijskog trenutka u Vašingtonu.
Kakav utisak je Tramp ostavio na vas?
- Izuzetno snažan. Vidi se da je to osoba sa snažnom energijom, kao i da je veoma neposredan. Tramp je shvatio na pravi način kako je moguće pomoći regionu i naglasak stavio na ekonomiju. Sporazum će doprineti razvoju celog zapadnog Balkana - investiraće se u infrastrukturu i otvaraće se nova radna mesta, što je značajno ne samo za Srbiju nego za ceo region.
Kada je reč o programu „Srbija 2025“, koji ste takođe predstavili predstavnicima DFC, za koje projekte bi oni mogli biti zainteresovani?
- Kao što znate, u sporazumu se već nalazi tačka u kojoj se kaže da ćemo raditi sa DFC na projektu tzv. auto-puta mira od Niša do Prištine, kao i na železnici od Niša do Merdara i od Niša do Prištine. Dakle, svi ti projekti se već nalaze u programu „Srbija 2025“. To je ono što je zasad ugovoreno, a verujemo da ćemo se već u narednih nekoliko nedelja dogovoriti i o drugim važnim infrastrukturnim projektima, za koje su već pokazali interesovanje.
Kako odgovarate kritičarima, poput Đilasa, koji su se usprotivili milijardama DFC, ali i auto-putu od Niša do Prištine i železničkom povezivanju s Albanijom? Đilas kaže da se tako Srbija dodatno zadužuje.
- Infrastrukturni projekti koje ćemo raditi u saradnji sa Američkom razvojnom bankom treba da doprinesu dobrobiti celog regiona, dakle svim građanima, a najviše svakako građanima Srbije. Kao što znate, mi smo dominantna i najveća ekonomija na zapadnom Balkanu, ali i u celom regionu. Srbija će uložiti onoliko novca koliko ima interesa da ovaj region raste, a verujem da imamo interesa i da će naša privreda najviše i imati koristi od daljeg razvoja i otvaranja celog regiona. Što se Đilasa tiče, mislim da kada su ovako ozbiljne teme u pitanju, na njega ne treba ni trošiti reči. Gde god nema i ne vidi svoj lični interes, on je, naravno, protiv toga. S druge strane, očigledno mu ponestaje novca, pa bi želeo ponovo da se vrati na vlast i da preliva državne pare građana Srbije u svoje džepove. Ne samo da mu to nećemo dozvoliti nego ćemo, uprkos takvima kao što je on, nastaviti da se borimo za slobodnu, ekonomski stabilnu Srbiju i za ekonomski jak region.
Dolazak DFC mnogi vide i kao američko zauzdavanje ekonomskog uticaja Rusije i Kine na srpsku privredu. Šta kažete na to i može li ovaj aranžman ugroziti ugovorene ili buduće projekte s Rusima i Kinezima?
- Kao što je i predsednik Vučić više puta napomenuo, mi se uvek vodimo interesima naše zemlje i građana, dakle, Srbija je u pandemiji koronavirusa pokazala da je jedna od najstabilnijih zemalja ne samo u Evropi nego u svetu. Kod nas nemate ni masovna otpuštanja, ni zatvaranje fabrika, kao što imate u zemljama koje su mnogo razvijenije od nas, i upravo smo time pokazali koliko smo stabilni i sigurni. Imamo rekordno nisku nezaposlenost na nivou od 7,3 odsto u drugom kvartalu ove godine, a najnoviji podaci iz jula pokazuju da je prosečna zarada prvi put prešla 510 evra. To sve pokazuje ispravnost naše ekonomske politike i naravno da postoji velika zainteresovanost ne samo investitora iz Amerike i Kine nego i investitora iz celog sveta. Vodeći se interesima građana Srbije, radimo sa svima koji su zainteresovani da rade s nama na pravi način, na projektima koji imaju smisla za građane. Dakle, potpuno smo otvoreni, te naravno i dalje radimo i sa kineskim kompanijama i sa kompanijama iz Amerike. Dolazak DFC će biti sigurno ogroman simbol i signal za još veći broj američkih kompanija da dođu. Kao što znate, naši najveći investitori su upravo zemlje EU, dakle ta diverzifikacija zemalja i kompanija koje dolaze u Srbiju daje nam mogućnost da bilo kakvu krizu lakše prebrodimo.
Kurir.rs/ Razgovarala Ivana Kljajić Foto: Zorana Jevtić