"Nisam plačljivica, ali iskustvo koje sam imala u splitskom porodilištu zaista nije normalno. Sve mi žene koje dođemo da se porodimo smo osetljive, ne samo zbog hormona, već i zbog samog porođaja i svega novog što nas očekuje rođenjem bebe.
Volela bih da svojim iskustvom promenim stvari na bolje, ali nekako sumnjam. Toliko puta je napisano o iskustvima žena u porodilištima, čak i o ovom splitskom, a kao što smo svedočili, nema napretka na bolje", rekla je majka koja je početkom septembra rodila dečaka na Klinici za ženske bolesti i akušerstvo KBC-a Split. Svoje iskustvo napisala je na društvenim mrežama, dobila veliku podršku mnogih žena, ali su je mnoge napale, zbog čega je obrisala objavu.
"Nisam očekivala da će mi neke žene ružno pisati, ali sada nemam vremena da ulazim u te silne rasprave. Kao što sam napisao u postu, molila sam ih da skinu masku na porođaju jer nisam mogla da dišem. Nisu mi to dozvolili. Naime, čitav život sam se bavila sportom i slomljen mi je nos. Imam devijaciju septuma i ozbiljan hronični bronhitis koji se graniči sa astmom, zbog čega sam neko vreme koristila i pumpu. Tražila sam potvrdu od svog lekara da mi napiše dijagnozu, ali on mi je nije mogao dati i mislio je da me neće prisiljavati da rađam pod maskom. Ali moje poteškoće sa disanjem nisu bile dovoljne da mi skinu masku u rađaonici. Nekoliko puta sam na kratko gubila svest, jednostavno imam ‘rupe’ u kojima se ne sećam ničega iz ‘boksa’. U jednom trenutku sam skinula masku, da bi sestra došla i rekla mi da će me, ako nastavim da je skidam, ostaviti na miru i neće više ni doći ni pogledati. Dodala je da ako ne verujem u koronu, ona veruje", kaže ova mlada majka.
Inače, ona je magistrirala socijalni rad, koji upravo zato što je te profesije ne može da veruje da neko može da se odluči za posao u porodilištu, a prema tom poslu nema ljubavi.
Takođe tvrdi da su joj dali kap po kap iako je samo jedan prst bio otvoren, a onda su se odlučili na hitni carski rez jer je bebino srce počelo da kuca.
"Postoji i jedna neverovatna činjenica. Sat i po ranije počeli su da razgovaraju o padu mog pulsa, a onda je nastala panika pa su me poslali na hitnu. Niko ništa ne govori, niko mi kasnije ne objašnjava kako ću dojiti, kako ću masirati bolne dojke".
Nisam mogla da idem na kurs trudnoće zbog korona virusa i ne znam ništa. Prvo dete i meni treba pomoć, savet ... Bebi ne žele da daju dodatak jer, citiram, ’vidite koliko imate mleka i tražite dodatak’. Dečak je gladan, plače, ne mogu da mu pomognem. Ni sebi ni njemu. Na kraju smo cimerka i ja podelili mleko koje smo dobijali da bismo zadržali obe naše bebe. Na kraju je dobio i žuticu. Plakaola sam šest dana od nemoći. Zovem supruga, on želi da dođe da prebije nekoga. Onda moram i njega da smirim. Užasno - majka nam kaže da joj je ovo prvo dete.
Najgore joj je bilo kad je jedna medicinska sestra bacila jorgan preko bebe jer ju je nerviralo što plače.
"Primala sam antibiotik za carski rez, a ovaj put je istovremeno došla i medicinska sestra sa antibiotikom i dodatkom. Molim je da sačeka da nahranim bebu, da se smirim, jer neutešno plače, ali odbija, stavlja mi smeđu boju. Krevetić je gurnuo i bacio jorgan preko bebe, cele bebe i preko glave. Užasnuta sam, dižem se sa poslednjim atomima snage i pomeram taj jorgan, bespomoćna, slomljena i besna u isto vreme", kaže na kraju majka, dodajući da će za drugo rođenje sigurno otići u privatnu kliniku i platiti onoliko koliko joj treba za negu svake trudnice.
„Ne tražim da bilo ko od nas zatraži kraljevsko lečenje. Svi samo želimo da se prema nama ponašaju s poštovanjem i odgovaraju na naša pitanja ako ih imamo", pita mlada majka.
Kurir.rs/24sata.hr