Od trenutka otkako je objavio svoju kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp se predstavljao kao uspešan biznismen koji može da vodi isto tako uspešnu ekonomiju.
To je bila slika koju je kultivisao kod američkih glasača čitavu deceniju putem rijaliti šoua “The Apprentice”, u kojem je Tramp sedeo i sudio budućim preduzetnicima – a većinu, kako piše “Gardijan”, “otpustio”.
U nedelju su konačno pale sve maske, nakon što je “Njujork tajms” objavio svoju istragu Trampovih poreza. Ispostavilo se da je samoproklamovani milijarder gubio više novca nego što je zarađivao.
Ključne tačke tog izveštaja mogle bi se svesti na tri: Tramp nije dobar biznismen, odličan je u izbegavanju poreza i u ozbiljnom je sukobu interesa sa stranim silama, ističe “Gardijan”.
Ali da li će ovo otkriće imati uticaja na njegove šanse za reizbor?
Tramp je objavio da je izgubio čak 1,4 milijarde dolara u poslovanju u 2008. i 2009, prenosi Blic. Izgleda da je on lično garantovao za zajmove ukupne sume 421 milion dolara, što mu u sledeće četiri godine dolazi na naplatu.
“Tajms” navodi da će se Trampovi zajmodavci naći u poziciji bez presedana ukoliko on osvoji novi mandat na izborima 3. novembra.
Hoakin Kastro, demokratski kongresmen iz Teksasa, rekao je za MSNBC da “Tajmsov” izveštaj “otkriva ono u šta je mnogo ljudi sumnjalo”, da je Donald Tramp “prevarant” i da nije ono što tvrdi da jeste.
"On tvrdi da je uspešan biznismen koji sklapa dogovore, koji se podigao od dna, ali njegovi poreski podaci otkrivaju da je, u stvari, suprotno. On je praktično protuva koja ne plaća mnogo poreza", rekao je Kastro.
Prema izveštaju, Tramp nije plaćao federalne poreze 11 od 18 godina, dok je 2016. i 2017. – dakle izborne godine i prve godine mandata – njegov račun bio svega 750 dolara, što je daleko manje od skoro bilo kog američkog građanina.
To ukazuje na širu priču o bogatoj eliti koja izbegava plaćanje poreza, ukazuje “Gardijan”.
“On zna bolje od bilo koga drugog da postoje jedna pravila za bogate i velike korporacije, a druga za američke radnike – i umesto da koristi svoju moć da to ispravi, on to koristi svakom prilikom”, napisala je na “Tviteru” demokratska senatorka Elizabet Voren.
Nakon takvih navoda nije teško zamisliti da bi Tramp mogao da izgubi izbore protiv rivala Džozefa Bajdena, ali takva situacija je već viđena unazad, skeptičan je “Gardijan”. Isto se govorilo nakon što su objavljeni snimci iz oktobra 2016. na kojima se Tramp hvališe seksualnim napadom.
Tokom njegove prve predsedničke kampanje “Vašington post” je objavio video i članak o “veoma razvratnoj konverzaciji o ženama” između Trampa i voditelja Bilija Buša, koji su autobusom išli na snimanje epizode “Access Hollywood”. Tramp je opisao svoj pokušaj da zavede udatu ženu.
"Čak i ne čekam. Kad si zvezda, puštaju te. Možeš im uraditi sve. Zgrabiti ih za p***u. Možeš uraditi bilo šta", rekao je tada Tramp.
Treba se setiti i šta se dogodilo tokom prve predsedničke debate protiv Hilari Klinton, nakon što je ona rekla da Tramp možda ne objavljuje svoje podatke o porezu jer ga ne plaća.
"To me čini pametnim", upao je Tramp.
Druga predsednička debata, ovaj put sa Bajdenom, zakazana je za sutra.
Nakon suočavanja sa Hilari Klinton njegove reči izazvale su šok i predviđanja da će njegova kampanja propasti, prenosi Blic. Ali, izgleda da su njegovi komentari kod nekih glasača izazvali druge emocije. Možda su njegove pristalice prosto videle sebe na njegovom mestu i nadale se da će uštedeti koji dolar ako ga izaberu, navodi “Gardijan”.
Kad Tramp ogorčeno komentariše Nobelovu nagradu Baraka Obame – iako je i sam nominovan početkom septembra što je uveliko kritikovano – izgleda da to ima uticaj na sve glasače koji se osećaju zaboravljenima ili zanemarenima. Kad im on priča o “autsajderu” koji ne govori poput obrazovane elite a ipak je postao bogat i oženio se manekenkom, njegove pristalice hvataju se za tu ideju kao verziju američkog sna, piše britanski list.
O Trampovim poreskim aferama pisalo se i ranije, ali istraga “Njujork tajmsa” otvorila je dodatna, daleko štetnija pitanja.
Tramp je u prvoj godini predsedništva primio 73 miliona dolara od stranog poslovanja, uključujući tri miliona sa Filipina, 2,3 miliona iz Indije i milion iz Turske. On je 2017. platio 145.400 dolara poreza Indiji, 156.824 Filipinima, ali svega 750 dolara SAD.
Predsednik je čuven po hvalama kojima zasipa lidere Filipina, Indije i Turske, ukazuje “Gardijan”. Stoga se postavlja pitanje da li je njegov prihod iz inostranstva u sukobu sa njegovim odgovornostima kao predsednika? Da li je stavio lični interes ispred američkog naroda? I, na kraju, da li je prekršio zakon?
“Tajms” je obećao još priča koje vode u započetom pravcu. Iako je malo verovatno da će to uticati na najvatrenije Trampove pristalice, od njega bi moglo da se okrene dovoljno birača da ta razlika postane važna kad izađu na glasanje, zaključuje britanski list.
Izveštaj o Trampovim porezima samo se nadodao na već postojeće krize koje potencijalno mogu da ugroze njegov reizbor - loš odgovor na pandemiju korona virusa, oštećena ekonomija i broj nezaposlenih kakav se ne pamti od Velike depresije, kao i antirasistički protesti koji su izbili u SAD nakon smrti Džordža Flojda tokom brutalnog hapšenja 25. maja.
Kurir.rs/Gardijan