PREDRAG KON OTKRIO KO JE ODGOVORAN ZA POGREŠNE PODATKE: Evo zbog čega je do juna prijavljeno TRI PUTA manje umrlih od korone!
Ukupna smrtnost prati se iz godine u godinu, pa se poredi prosek pre 2020, a u „višku“ smrtnosti za čitav taj period postoji 345 ljudi
Član kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon izjavio je da je, prema njegovom istraživanju, a na osnovu podataka Gradskog zavoda za javno zdravlje, od marta do juna u Beogradu bilo tri puta više smrtnih slučajeva od kovida 19 nego što je sistem prikupio, a objasnio je da je problem bio u kompjuterskom programu i da su informatičari davali netačne podatke.
Tek stižu podaci za jun
Kon je istakao da je krizni štab saopštavao sve podatke koje je imao, da ništa nije sakriveno, a da su, za razliku između broja umrlih i onog broja koji je zvanično saopštavan, odgovorni informatičari, koji su davali netačne podatke.
- Tvrdim, pod punom moralnom odgovornošću, da krizni štab u medicinskom delu nije mogao da ima druge podatke od onih koje je dobijao od informatičara. Onog momenta kad je stavljena sumnja na podatke, a to je bilo u junu, jasno je bilo da informatički sistem ozbiljno zakazuje i na to je upozoreno - poručio je ovaj epidemiolog juče, a u utorak uveče kazao:
- Mora da se shvati da postoji nešto što se primenjuje u toku samog događaja. Mi prvi put koristimo jedan informatički sistem. Taj sistem u jednom periodu nije bio dovoljno precizan i ne mogu da tvrdim zašto... Dakle, negde do sredine juna on nije bio precizan - rekao je Kon za „Njuzmaks Adriju“.
On je dodao da broj smrtnih slučajeva ne može precizno da se iskaže ukoliko ne prođe određeni period.
- Tek za dva meseca vraćaju se nazad podaci koji su upisani u potvrde o smrti... Sada će da stignu ti podaci za jun. Ja sam obradio podatke do juna. Do juna, najkraće da vam kažem, bilo je tri puta više smrtnih slučajeva nego što je pismeno prijavljeno. To se dešava stalno, problem je u kompjuterskom sistemu. Mi nikad nismo radili po tom sistemu jer nikad nije postojao ovakav sistem nadzora - rekao je Kon.
Prema njegovim rečima, u ovom slučaju razvio se informatički sistem bez kog epidemiolozi nisu mogli da rade. On je naglasio da u početku nisu postojale kovid ambulante i da oni nisu mogli da rade na prikupljanju podataka, posebno jer ti podaci nisu stizali, pa i „prijave zaraznih bolesti uopšte nisu stizale“. Kon navodi da je u svom istraživanju koristio mortalitetnu statistiku i DN2 obrasce, kao i podatke iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Ukupno 749 žrtava
- Potvrde o smrti imaju tri dela: neposredni, osnovni i posredni uzrok smrti, a one stižu posle dva meseca. Ono što se neposredno objavljuje, što je u informatičkom sistemu, jeste jedna stvar, a izvod podataka iz pisanog sistema je druga. Nama podaci u Gradski zavod stižu nakon dva dana, a na osnovu onoga što sam ja pratio, podaci koji se sada viđaju na sajtu Covid.rs jesu vrlo približni i što se Beograda tiče, on se uklapa u ovo - rekao je dr Kon.
On je naveo da kad se „ukupna smrtnost prati iz godine u godinu, pa se poredi prosek pre 2020, u ‘višku’ smrtnosti za čitav taj period postoji 345 ljudi“. - Samo da se zna, to se dešava u svakoj epidemiji - naglasio je.
U Srbiji je, inače, od početka epidemije od koronavirusa preminulo 749 ljudi.
Kurir / Jelena Pronić Foto: BETA/Milan Obradović