NA DANAŠNJI DAN

JEDINI PROTIVNIK BILO MU JE VREME: Smatrali su ga ČUDAKOM, a on je bio VELIČANSTVEN! Neverovatna priča LETEĆEG FINCA (VIDEO)

Foto: Pritnscreen

Na današnji dan 2. oktobra 1973. godine preminuo je Pavo Nurmi, jedan od najboljih svetskih atletičara.

Pavo Nurmi je finski atletičar koji je ostao poznat u istoriji sporta kao „leteći Finac” i najveći dugoprugaš svih vremena.

Od 1922. do 1931. Pavo Nurmi poboljšao je sve svetske rekorde na stazama od 1.500 do 20.000 metara - ukupno je 25 puta rušio svetske rekorde!

SMATRALI SU GA ČUDAKOM, A ON JE BIO VELIČANSTVEN: Zvali su ga ČOVEK SA ŠTOPERICOM, a jedini protivnik bilo mu je vreme! Ćutljiv i povučen svoju veličinu pokazivao je na atletskoj stazi (VIDEO) Izvor: Youtube

Bio je specifična ličnost, ćutljiv, povučen, ničim se nije previše isticao osim svojom veličinom na atletskoj stazi. Trenirao je trčeći sam, a zvali su ga „čovek sa štopericom”, jer je, i na treninzima i na trci, njegov glavni protivnik najčešće bilo vreme.

Rođen u Turku, u Finskoj, Nurmi je tokom dvadesetih godina 20. veka zajedno sa svojim sunarodnicima Hanesom Kolemainenom i Vileom Ritolom stvorio nepobedivu grupu koja je dominirala srednje i dugoprugaškim atletskim takmičenjima u sklopu Olimpijskih igara 1920, 1924. i 1928. godine, pobeđujući i deklasirajući neverovatnom superiornošću čitavu tadašnju međunarodnu konkurenciju.

Na Olimpijskim igrama 1920. u Antverpenu, 1924. u Parizu i 1928. u Amsterdamu Pavo Nurmi je osvojio ukupno devet zlatnih i tri srebrne olimpijske medalje.

SMATRALI SU GA ČUDAKOM, A ON JE BIO VELIČANSTVEN: Zvali su ga ČOVEK SA ŠTOPERICOM, a jedini protivnik bilo mu je vreme! Ćutljiv i povučen svoju veličinu pokazivao je na atletskoj stazi (VIDEO) Izvor: Youtube

Podvig koji je obeležio njegovu karijeru i ušao u olimpijsku legendu postignut je na Igrama u Parizu, kad je osvojio pet zlatnih medalja, a kruna tih Igara su njegove antologijske pobede, 10. jula 1924. godine, na 1500 i 5000 m, koje je ostvario (izvori se tu razlikuju) u razmaku od, negdje stoji 30-ak, negdje 50, ali nikako više od 90 minuta.

Nameravao je da se takmiči na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. godine, i to u maratonu ali je odlukom nadležnih instanci MOK-a, u skladu s onovremenim krutim amaterskim načelima, bio doživotno diskvalifikovan jer je ustanovljeno da je 1925. godine, za 55 nastupa u dvoranama širom Amerike, naplatio više od 250.000 dolara, za ono vreme basnoslovan novac.

SMATRALI SU GA ČUDAKOM, A ON JE BIO VELIČANSTVEN: Zvali su ga ČOVEK SA ŠTOPERICOM, a jedini protivnik bilo mu je vreme! Ćutljiv i povučen svoju veličinu pokazivao je na atletskoj stazi (VIDEO) Izvor: Youtube

Uoči Olimpijskih igara u Helsinkiju, 1952. godine Međunarodni olimpijski komitet rehabilitovao je Nurmija, a Finci su mu dodelili čast da zapali olimpijski plamen.

Kad je umro 1973. godine, u Helsinkiju je ovom, možda najpoznatijem Fincu u istoriji, priređen pogreb sa svim državnim počastima. Njegov spomenik se nalazi pred Olimpijskim stadionom u Helsinkiju.

(Kurir sport, Vikipedija)