STIGLI POSLEDNJI DELOVI SPOMENIKA STEFANU NEMANJI: Težak je 72 tone, urađeni i šipovi kao za zgradu od 7 spratova (FOTO)
BEOGRAD - Na Savski trg u Beogradu, čija je rekonstrukcija u toku, iz Rusije su stigli poslednji delovi spomenika Stefanu Nemanji čije će postavljanje, prema rečima zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, biti završeno do sredine novembra.
"Danas su u Beograd stigla poslednja dva kamiona, od ukupno deset, u kojima je dopremljen spomenik Stefanu Nemanji. U poslednja dva kamiona stigli su delovi skulpture Stefana Nemanje tako da su svi delovi spomenika, najvećeg na Balkanu, sada u Beogradu", rekao je Vesić novinarima na Savskom trgu.
Podsetio je da je postavljanje spomenika, čiji je autor ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, počelo u avgustu.
"Urađeni su šipovi dubine deset metara i to su šipovi kao za zgradu visine sedam spratova", rekao je Vesić i dodao da će spomenik, težak 72 tone, biti postavljen do sredine novembra.
Kako je istakao, spomenik će biti monumentalan, onakav kakav zaslužuje rodonačelnik najznačajnije srpske srednjovekovne dinastije koja je vladala Srbijom dva veka, dala 11 vladara i u čije vreme je naša zemlja u srednjem veku dostigla vrhunac.
Vesić je naveo da će spomenik Stefanu Nemanji biti jedinstven u svetu jer će se umesto na klasičnom postamentu, nalaziti na razbijenom vizantijskom šlemu u čijoj će unutrašnjosti biti reljefi koji će predstavljati delove iz života Stefana Nemanje i istorije tadašnje Srbije.
Dodao je da će u šlemu moći da bude oko 50 ljudi i da će to biti neka vrsta muzeja na otvorenom, dok će oko spomenika biti fontana sa 46 mlaznica i posebna rasveta.
Savski trg je površine 30.000 metara kvadratnih od čega je 20.000 kvadrata pešačka zona, precizirao je Vesić i dodao da će to biti najveći pešački trg u Srbiji čija će rekonstrukcija, kao i postavljanje spomenika, biti završena u novembru.
Vesić je podsetio da je obnovljena fasada zgrade nekadašnje železničke stanice i uređen krov i dodao da će biti raspisan tender za rekonstrukciju same zgrade u kojoj će biti Muzej srpskog srednjeg veka.
Vesić je rekao da je srednji vek verovatno jedan od najznačajnijih perioda u istoriji Srbije i dodao da se mi, nažalost, prema srednjem veku do skoro nismo odnosili kao prema periodu naše istorije koji je posebno značajan.
"Naša zemlja je u srednjem veku postala ugledna evropska zemlja. Mi danas, nažalost, nemamo, recimo, nijednog srednjovekovnog vladara na novčanicama, ne negujemo sećanje prema srednjem veku onako kako naši srednjovekovni vladari zaslužuju i zato sam posebno srećan što, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dobijamo spomenik Stefanu Nemanji", dodao je Vesić.
Selaković:Podizanjem spomenika odajemo počast precima
Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da podizanjem spomenika Stefanu Nemanji baš u ovo vreme kada je Srbija dovoljno jaka da to učini, odajemo pažnju i poštovanje našim precima koji su gradili i stvarali Srbiju.
On je za tv Prva rekao da onaj ko zna Srbiju mora da poznaje Nemanjiće, Lazareviće, Karađordheviće, Obrenoiviće i dodao da će ovaj spomenik biti jedinstven i sam pom sebi, ali i po tome sto će biti muzej u malom u koji će svako moći da uđe i gleda slike iz života Stefana Nemanje .
Selaković je istakao da će spomenikm biti simbol Beograda i da je samo prvi koji se podiže, i ocenio da po umetničkom dometu neće zaostajati za svestkim spomenicima i da će biti najposećenije mesto.
Kako je rekao, mnogi su zamerali što će spomenik biti visok 21 metar i istakao da je to prvi put da se spomenik podiže na najvećem trgu u Beogradu i da glavni grad sve više liči na zapadne prestonice.
"U Londonu se na Trafalgar skveru nalazi Nelsonov spomenik visok 50 metara, u Parizu na trgu Vendom stub visok 44 metra, i Trafalgar i Vendom su kao trgovi manji od našeg Savskog trga. Jedino je pariski Trg Rebublike približne veličine i sve je to normalno i u Parizu i u Londonu, a neko je to hteo da ospori u Beogradu", rekao je Selaković.
On je dodao da je u vreme Vučićeve vlasti iz budžeta izdvojeno više novca nego iz svih naših prethodnih budžeta zajedno.
"Zašto? Jer volimo da započnemo započeto, ali to nije palo sa neba već je neko morao da sprovede ozbiljne mere, ojača naše finasnsije i sprovede tako nešto", zaključio je on.
(Kurir.rs/Tanjug)