Velibor Marković, član Ekspertskog tima Mitropolije crnogorsko-primorske, kazao je povodom sporenja o budućem statusu Zakona o slobodi veroispovesti da značajan broj odredbi tog akta predstavljaju dobra rešenja, prihvatljiva sa stanovišta primene Ustava i sistemskih zakona u Crnoj Gori, te da on ne mora da bude ukinut, već može da bude i izmenjen.
On je naveo da bi otuda stavljanje van snage navedenog zakona u celosti, bilo necelishodno i nepotrebno, pa i moglo biti protumačeno kao jedan vid revanšizma, osvetoljublja ili čak golog inata prema ranijoj vlasti, što nikako ne bi trebalo da bude slučaj ni od strane politike, a kamoli pravne struke kao nekog ko neposredno učestvuje u donošenju pravnih akata, kako opštih, tako i pojedinačnih.
Marković je na društvenoj mreži Fejsbuk napisao da su se poslednjih nekoliko dana, čula različita mišljenja o tome kakav treba da bude dalji status aktuelnog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, počev od pitanja da li ga treba staviti van snage u celosti putem abrogacije (,,abrogatio legis“), zatim da li takva njegova sudbina treba da bude uslov konstituisanja nove Vlade Crne Gore, kao i da li pre donošenja novog zakona crkva treba da zaključi ugovor sa državom.
Naveo je da bez ikakve sumnje sva mišljenja povodom ovih pitanja predstavljaju dobronamerne i legitimne stavove pojedinaca ili grupa.
On je međutim naveo da treba imati u vidu da pravni život u svakom društvu i po celokupne društvene odnose, po pravilu treba da se odvija sa što manje ,,bolnih rezova“, uz što više opreza i suptilnosti od strane činilaca vlasti prema stanovništvu.
Pritom, kako je dodao, bilo kakvo uslovljavanje, pa i sastava nove vlade prethodnim ukidanjem ili izmenama i dopunama navedenog zakona, ne bi bilo objektivno moguće podvesti pod pravnu argumentaciju, niti bi tako nešto vodilo svom cilju, a to je da novi akt bude u potpunosti usklađen sa Ustavom, ostalim zakonima, fakticitetu postojanja tradicionalnih verskih zajednica, i međunarodnim standardima.
Tek nakon svođenja navedenog zakona na teren prava, dakle u „mirne vode“, što će se učiniti njegovim kvalitetnim izmenama i dopunama, treba ući u postupak pregovora i zaključenja ugovora između crkve i države, ne i pre toga, kako se naknadno „kao repovi“ ne bi vukla otvarala pitanja, koja ne bi smela da budu sporna, a mogla bi da opterećuju taj proces, napisao je Marković.
Kurir.rs/Sputnik