Pojedine administracije relevantnih država Evropske unije i Amerika uputile su novim političkim snagama u Podgorici signale da u budućoj postavci ne bi trebalo da bude mesta za neke političare. Prema proceni, oni sa sobom nose teret koji može biti kočnica za razvoj Crne Gore.
Izbori u Crnoj Gori odavno su završeni, opozicija okupljena u tri kolone odnela je pobedu. Međutim, nisu do kraja konstituisani skupština i njena tela. Nije se mnogo odmaklo od prvog, neophodnog koraka ka vladi, vlasti, a time i konačnoj promeni višedecenijskog režima Mila Đukanovića. I odgovornost za ovakvu situaciju nije na liderima pobedničkih opozicionih lista - Krivokapiću, Bečiću i Abazoviću. Naprotiv...
Na pitanje upućenima u dešavanja u Podgorici, kakva je politička situacija, hoće li ta vlada, najednostavniji, ali i najprecizniji odgovor koji se dobija je: "Pa... i dalje, povuci potegni." U javnosti, medijima, ali i iza scene isplivalo je nekoliko političara koje smo gledali poslednjih godina pa i decenija, skoro koliko i Mila Đukanovića. Trenutno najglasniji su Andrija Mandić, Milan Knežević i Nebojša Medojević, svi iz koalicije Demokratski front, kojoj je pobedu doneo profesor Zdravko Krivokapić, mandatar.
Prema saznanjima medija, stranci bez čije se pomoći ne može i koje, u rovitoj političkoj situaciji u Crnoj Gori gde DPS nedostaje glas da se vrati na vlast, na svojoj strani treba da ima pobednička koalicija, neće u vlasti ljude koji se terete za razne afere, uplive i kombinacije. Administracije EU i SAD hoće ljude čiste biografije, nova lica.
"Pogrešno se tumači u Podgorici da EU neće Srbe. To nije tačno i takva formulacija je zlonamerna. Smišljeno se gura. Sugestije i otpor prema pojedinima nisu po nacionalnoj osnovi, reč je o isključivo personalnim rešenjima i onome u čemu su pojedini od njih. Mogu mladi iz njihovih partija, može Srbin za premijera. Dakle, nije reč o nacionalnom pitanju", kaže izvor Blica blizak diplomatskim krugovima.
Sagovornik dodaje da su Mandić i Knežević prvostepeno osuđeni u vezi sa pokušajem državnog udara u Crnoj Gori.
"Uzmimo kao premisu i da su to montirani procesi režima Mila Đukanovića, ali ostaje činjenica da se postupci vode pred crnogorskim institucijama", kaže sagovornik.
Da li će biti u vlasti ili ne trenutno najglasnija trojka u Crnoj Gori, politička situacija i njeno raspetljavanje iznova nas vraća na ove iste političare.
Vlada raspoloženje da će DF podržati vladu i svog kandidata profesora Krivokapića, ali oni tu vladu tumače kao manjinsku. To znači da neće učestvovati u njoj, ali će joj dati podršku. Ono što sledi svi opisuju rečima - da bi iz poslaničkih klupa kritikovali tu istu vladu. Sve to unosi sumnju u opstanak te vlasti, ako se oni pitaju.
Zasad u šumi najrazličitijih svakodnevnih izjava trojice političara iz Demokratskog fronta takav scenario je najizvesniji. U međuvremenu, liderima opozicionih koalicija se svakodnevno ispostavljaju želje, a i neprestano su na tapetu. Tako je lider URA Dritan Abazović optužen da hoće službe za sebe (i Albance), dok je glavna nezvanična priča u Podgorici i među Srbima, da službe hoće upravo oni koji optužuju. Kako se navodi nezvanično, "žele kontrolu, a najviše nad dokumentima iz vremena Đukanovićeve vlasti". Tako smo došli i do momenta da od svega gde su se Srbi osećali kao građani drugog reda, a njihov identitet ugnjetavan - kultura, prosveta... pojedini srpski političari, međutim, žele isključivo službe.
Zasad ni nastavak konstitutivne sednice Skupštine ne može bez dvojice od njih. Poslaničke klubove koji su po zakonu obavezni nije formirao DF, pa ni Mandićeva Nova srpska demokratija ili Kneževićeva Demokratskla narodna partija. Od formiranja poslaničkih klubova zavisi nastavak konstitutivne sednice Skupštine. I tako je i ovaj proces za sada zakočen. To, međutim, ne smeta Kneževiću da od te iste Skupštine traži povlačenje Zakona o slobodi veroispovesti i da to navodi kao uslov za podršku vladi.
Bilo da dođe do obrta na političkoj sceni, trgovina uzme maha više nego što bi bilo koji od trojice pobedničkih lider pristao, redosled je sledeći - predsednik Crne Gore Milo Đukanović predlaže mandatara u roku 30 dana od dana konstituisanja Skupštine, a nova Vlada mora biti izabrana u roku od 90 dana od dana predlaganja mandatara.
Kurir.rs/Blic (Ž. Jevtić)