Na danas održanom referendumu u Novoj Kaledoniji, francuskom arhipelagu u južnom Pacifiku, prevladalo je "Ne" nezavisnosti sa 53,26 odsto glasova, pokazuju konačni rezultati, uz izlaznost bez presedana.
Broj onih koji su glasali protiv nezavisnosti je međutim pao za više od tri odsto u odnosu na sličan referendum održan 4. novebra 2018. godine. Pre dve godine protiv nezavisnosti je bilo 56,7 odsto glasova u odnosu na 43,3 za nezavisnost.
Taj razmak se suzio na današnjem referendumu, gde je protiv nezavisnosti bilo 53,26 odsto glasača, a za nezavisnost 46,74 odsto, prema konačnim rezultatima. Rezultati takodje pokazuju i da je izlaznost bila istorijska, 85,64 odsto, veća za 4,5 procentna poena nego na referendumu 2018. kada je izašlo 81 odsto glasača.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u izjavi posle objavljivanja konačnih rezultata i pobede onih koji su za ostanak u Francuskoj izrazio "duboko osećanje zahvalnosti".
"Glasači su se izjasnili, oni su većinski potvrdili svoju želju da Nova Kaledonija ostane u Francuskoj. Kao šef države ja primam taj znak poverenja u Republiku sa dubokim osećanjem zahvalnosti. Takođe primam te rezultate sa poniznošću", rekao je francuski predsednik u obraćanju iz Jelisejske palate.
Danas se glasalo o budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili od stroge politike segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.
Referendumsko pitanje je bilo "da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?", a pravo glasa imalo je više od 180.000 ljudi.
Pobeda "ne" znači da je dozvoljeno organizovanje i trećeg referenduma do 2022. godine. Tu opciju već odbaciju oni koji su za ostanak u Francuskoj dok su oni koji su za odvajanje rekli da hoće da je sprovedu.
Na ulicama Numee i u narodnim kvartovima gde većinski žive pripadnici Kanaka, celog dana se veselilo, kola trubila i mahalo se zastavama.
Na toj teritoriji koja se nalazi 18.000 kilometara od Pariza i predstavlja jednu od poslednjih uporišta evropskog suvereniteta u toj oblasti, trebalo je nekad više sati čekanja da se stigne na red za glasanje.
Glasanje se odvijalo bez maski i ograda zato što na tom arhipelagu nema Kovida-19 zahvaljujući drastičnom smanjenju međunarodnih letova i obaveznom karantinu za svakog posetioca.
Oba referenduma su poslednji koraci dugog procesa koji je počeo pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.
Mirovni sporazum između suprotstavljenih strana postignut je 1988. godine a deceniju kasnije, Numejskim sporazumom Nova Kaledonija dobila je političku moć i široku autonomiju i predviđena su tri referenduma o statusu do 2022. godine.
Današnjim glasanjem Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija, samim tim i deo Evropske unije, sa građanima koji zadržavaju francusko državljanstvo. Referendum je dugo planiran i usredsređen je na lokalna pitanja, ali dolazi u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma pod novom lupom na globalnom nivou posle protesta poslednjih meseci protiv rasizma koji su inspirisani pokretom "Crni životi su važni" u Sjedinjenim Državama.
Kurir.rs / Beta, Foto: Profimedia, AP