KAZAN UOPŠTE NE GASE, A TU JE I DUŠEK ZA NE DAJ BOŽE: Domaćini iz čačanskih sela danima neumorno prave čuvenu ljutu kapljicu FOTO
Šljiva u Srbiji rodila je kao nikada pre i mahom je po dobroj ceni otišla na evropsko tržište, a ono što je ostalo završiće prema dobrom starom običaju u kazanima za rakiju.
Dragojle Mojićević iz sela Gornja Gorevnica kod Čačka pre sedam godina prvi put je potpalio „veselu mašinu“, a danas proizvodi jednu od najboljih voćnih rakija u ovom delu Srbije.
Mojićević otkriva da se tajna dobre rakije ne krije samo u hrastovim burićima već je neophodno i majstorstvo koje se u srpskim domaćinstvima ostavlja u nasledstvo.
- Prvi korak je da odstoji 21 dan nakon čega sledi pečenje rakije. Pored tihe vatre, mora se odvojiti prvenac, da ne bi bila kisela ili gorka - objašnjava Mojićević tajnu najomiljenijeg srpskog pića.
U njegovom lampeku ne krčka se samo šljiva već i kajsija. Ove godine slabo je rodila, ali za rakiju uvek mora da ima. Ipak, bilo da je žuto ili plavo zlato u kazanu, postoji način kako prepoznati pravi kvalitet.
- Rakija ne treba da se zadrži u grlu već posle minut dva da se oseti u želucu i da greje. Kada je sipate kapljice na čašici moraju da se zadrže jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je kvalitetna - objašnjava Dragojle.
A šta raditi ako se pretera otkriva njegov naslednik Mileta Mojićević.
- Rakija ne miruje u buretu, a pogotovu u stomaku, ali ova naša nije agresivna, neće da se svađa,tako da pevajte i igrajte.
Potvrda da je rakija Mojićevića vrhunskog kvaliteta jesu i dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalitet.
- Računice ima, ako se gleda u budućnost, nije svaka godina ista, a kvalitet se kad-tad nagradi. Vatra se ne gasi, a i krevet smo pored kazana postavili, pa ko malo više degustira, ima gde i da prilegne - dodaje Mojićević.
(Kurir.rs/Rina/Foto:Rina)