DOBILI STE OTKAZ U 50. GODINI?! Bili ste MOBINGOVANI, frustrirani i nesrećni! Ma, NIJE KRAJ SVETA! Evo šta kaže Alis Marić
Nakon gubitka posla, u 50. godini života Alis Marić osetila je strah, stid i neizvesnost. Ali, umesto da padne u trajni očaj i okrivljavanje drugih, posvetila se svojoj najvećoj ljubavi - knjigama, književnosti i svemu što je povezano s knjiškim svetom. Ljubav prema knjigama stvorila je njenu novu karijeru od koje danas živi.
Treba otići iz okruženja gde te gaze i ponižavaju!
Moje zadnje radno mesto je bilo u firmi koja se bavila trgovinom prerađevina od polimernih materijala. Tamo sam bila voditelj kancelarije predsednika uprave, koji je krajem 2010. godine završio u zatvoru a ja sam dobila otkaz. Prvi otkaz u životu. Danas znam da je to najbolje što mi se ikada dogodilo. A tom mom šefu sam beskrajno zahvalna što je završio u zatvoru. Jer, da nije, danas ne bih bila tu gde sam sada. Zato nikad ne potcenjujte moć promene, poručuje Alis Marić, koja je, prvobitno, osetila strah, stid i neizvijesnost zbog gubitka posla u 50. godini života. No, njoj je otkaz doneo sreću.
– Po struci sam diplomirana pravnica. Govorim i pišem četiri strana jezika, pohađala sam brojne poslovne seminare i završila jednogodišnji studije odnosa s javnošću. Celog sam se života školovala i usavršavala, radila u najboljim stranim i domaćim preduzećima, poslovno puno putovala, vozila službeni auto i imala uvek novi službeni mobilni, a nikada nisam bila srećna i ispunjena svojim poslom, usprkos odličnim mesečnim prihodima. Bila sam uglavnom mobingovana, nesrećna i frustrirana. Da, bilo je dana kada sam sana sebe krivila za takav osećaj. Mislila sam da nešto sa mnom nije uredu. A i mnogi oko mene su sigurno mislili da je problem u meni. Ali, nije bio. Bio je u činjenici da sam čitavog život radila ono što ne volim. Zato je otkaz došao u pravi čas. Kada nisam bila u stanju sama da ga dam i dobesem odluku da mi je takvog života dosta, onda se svemir pobrinuo da dobijem otkaz. I dobila sam ga. Vidite, želje se ipak ispunjuju", kaže Marićeva.
U tim teškim trenucima pokrećete blog „Čitaj knjigu“ ?
– Da, nakon otkaza odlučila sam postići ono najbolje od života. Odlučila sam da konačno imam strateški plan za svoje snove. Shvatila sam da je besmisleno biti zaposlen ako ste zaposleni pogrešnim poslom. U 50. godini došlo je vreme da pronađem cilj koji je veći od mene i da mu posvetim ostatak života. Konačno sam odlučila da otkrijem svoj cilj i životnu svrhu i strastveno krenuti prema njenom ostvarenju. Nije bilo projekta "Čitaj knjigu“. Sve je počelo sasvim slučajno. Facebook stranicu sam pokrenula početkom 2014. godine, kako bih svoju ljubav, strast i glad za knjigama ugasila. Shvatila sam vrlo brzo kakvu moć imaju društvene mreže. Učinilo mi se praktičnim da otvorim offical page „Čitaj knjigu“ i na kojem ću okupljati knjigoljupce koji će sa mnom komunicirati i deliti ljubav prema knjigama, književnosti i svemu što ima veze s knjigama. Očekivala sam 500 ljudi s kojima ću moći razmenjivati mišljenja o pročitanom. Pokazalo se to dobrom odlukom.
Postalo mi je jasno da je to ono što celog života priželjkujem - raditi ono što zaista volim, za šta osećam ljubav i strast i za šta sam rođena. Biti bloger, influencer i sama sebi šefica.
Samo je važno slušati srce i smoći snage živeti život po meri duše?
- Većina ljudi jednostavno sama sebi stoji na putu i osujećuje vlastiti uspeh. Dopuštaju da im strahovi stoje na putu do uspeha, da njihova ograničenja postanu okovi. Sami sebi postaju najveći neprijatelji. Kada za sobom ostavimo čudesne godine detinjstva, većina nas prestane da radi ono zbog čega nam srce poskakuje. Kad ponovno počnete, činiti ono što vas je veselilo i zanosilo, ponovno se povezujete sa stanjem sreće. To znači da slušate svoje srce i tada živite život po meri duše.
Kada niste na internetu ili s knjigom, vi ste i supruga, majka, baka. Kako uspevate sve?
- To se i ja pitam. Nekad je bilo teže. Radila sam posao koji nisam volela. Od 8 do 19 sati. Nije me bilo skoro celog radnog dana. Jurila sam uplakana doma, frustrirana i nesrećna, sa osećajem krivice što celog dana nisam zagrlila decu. Danas je to sve mnogo lakše. Moja deca su odrasli divni mladi ljudi. Završili su školovanje. Rade na dobrim poslovima koje su sami izabrali. Ostali su u Hrvatskoj i grade sami svoje živote. To je za mene najveći uspeh.
Vaspitanje dece je najzahtevniji posao na svetu. Traži veliku angažiranost, dosljednost i marljivost. To se na mojoj deci danas i vidi. Mnogo sam se davala. Ali ne onako majmunski. Onako da sam sve radila za svoju decu. Njima sam prepuštala mnogo toga, davala sam im dovoljno slobode a s druge strane sam tražila red i disciplinu. Sve sam to, naravno, začinila s mnogo ljubavi. Toga nikada nije falilo. Pre devet meseci u moj život je došao moj unuk, moje zlato. Obožavam ga i mogu vam potvrditi da je najlepši osećaj na svetu biti baka. Za njega ću dati svoj maksimum. Želim da me pamti kao dobru, milu i mudru baku.
Koji je vaš savet za žene koje su danas mobingirane na poslu, ali trpe i plaše se promena?
- Ljudi se plaše napustiti sigurnu luku poznatoga i uputiti se u nepoznato. Ljudi žude za izvesnošću – čak i ako ih ograničava. Većina nije spremna na novo, nepoznato i nesigurno. A šta je danas sigurno? Samo nesigurnost je sigurna. Važno je ovladati strahom tako što ćete učiniti upravo ono čega se plašite. Treba se suprostaviti mobingiranju i maltretiranju. Treba otići iz okruženja gde te gaze i ponižavaju. Svaka promena je najbolja za nas same.
kurir.rs/azra