"Da je moja Milica živa sad bi imala 26 godina. Ali, nema je i ni posle deset godina od ubistva ne znam ko mi je ubio dete. Najstrašnije mi je što me nikada nisu pozvali da kažu nešto, pitaju, ma bilo šta...", kaže Svetlana Simendić, majka Milice Barašin, srednjoškolke ubijene nadomak kućnog praga.
Jedno od najsvirepijih ubistava za koje počinilac nije otkriven ni deceniju kasnije dogodilo se 7. oktobra 2010. godine, pored Somborske pruge, na samo stotinak metara od kuće u kojoj je žrtva živela sa majkom, bakom i dekom, koji je ubrzo posle tragedije preminuo od tuge za unukom. Porodica se iz Sombora, gde je Milica i sahranjena, pre zločina doselila u Suboticu, u jedan od mirnijih prigradskih delova grada udaljenih oko 20 minuta hoda od centra.
Milica je bila srednjoškolka, a kobne oktobarske večeri se vraćala iz grada oko 21 sat gde je bila sa drugaricama. Veći deo puta do kuće išla je sama jer niko iz društva nije stanovao u tom delu grada, iza groblja kod Dudova šume i bazena.
U ušima je imala slušalice, a kod kuće je nestrpljivo čekala majka Svetlana. Na mestu sa kojeg se gotovo jasno vidi kuća u kojoj je živela, s leđa joj je prišao nepoznati muškarac, najverovatnije sa kapuljačom, a devojčica ga nije primetila ni čula njegovo kretanje u blizini zbog slušalica.
Prema obdukcionim nalazima, ubica joj je prerezao vrat mesarskim nožem koji nije pronađen, utvrđeno je da je dešnjak, a povredio joj je i jagodice prstiju na ruci jer je Milica pokušala rukom da se odbrani od smrtonosnog sečiva. Nije je opljačkao, niti seksualno uznemirio. Ubio je i pobegao.
Od najtragičnijeg trenutka u životu, do danas Svetlana Simendić nema šta novo da kaže i ispriča, a odavno je prestala da ide u policiju.
- Niti ko priča o tome, niti je koga briga. Čast izuzecima, ali niko nikada nije nazvao da pita nešto, a kamoli policija. Mislim da su odavno digli ruke, jer mi je i rečeno da nemaju motiv. U početku sam se nadala i da će neko nešto da javi, ali se više i ne nadam. Sve mi to liči na jedan san...- kaže majka.
Javnost nikada zvanično nije saznala da li je neko osumnjičen za ubistvo devojčice Milice, a do majke su stizale razne neproverene rekla – kazala informacije.
- Dok sam odlazila u policiju sve što su mi govorili je u meni budilo lažnu nadu. Zato ne želim više uopšte da se nadam i da posle opet kolabiram. Pomirila sam se sa sudbinom. Verujem da im je ubica umakao i da će ga pronaći jedino ako se sam oda ili počini novi zločin, a pošto imaju njegov DNK poređenjem mogu da ga identifikuju – kaže Svetlana Simendić.
Kako joj je ranije rečeno, jednostavno niko ne zna zašto se to desilo, a dok se to ne otkrije teško da ubica može biti otkriven. Iako slučajevi poput ubistva njene ćerke ne zastarevaju, majka misli da će zauvek ostati na tome da počinilac nepoznat.
Sa svakom informacijom o novom ubistvu u zemlji Svetlana pomisli da li je ubica možda i njenoj jedinici oduzeo život.
- Toliko je tragedija oko nas. Svaka me dira. Nedavno su mi pisale dve devojčice, imaju po 13 godina, išle su uz prugu i posetile su mesto gde je Milica ubijena i čak su uredile taj prostor, počupale su travu. Ne znam ko su, imale su samo tri godine kada se ubistvo desilo. Mnogo su me iznenadile. Baka i ja ćemo posetiti Milicin grob u Somboru, njenu večnu kuću.
Kurir.rs/Blic