NEMAČKI NAUČNICI DOŠLI DO VELIKOG OTKRIĆA: Lek protiv korone raste u Hercegovini?!
Svet je u trci za pronalaskom pouzdane vakcine protiv COVID-a 19.
Naučnici s nemačkog Instituta Maks-Plank u Potsdamu istražuju kako da pomognu obolelima, kako ih lečiti od koronavirusa i to uz pomoć jedne "obične" lekovite biljke - slatkog pelina.
Raspolažu rezultatima koji ulivaju nadu za početak kliničkih ispitivanja. Istraživanja su iznenadila naučnike: ekstrakti slatkog pelina aktivni su protiv SARS-CoV-2. Listovi biljke slatkog pelina (Artemisia annua) uzgajani u Kentakiju, u SAD-u, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destilovanom vodom, ali i dodavanjem kafe.
Petra Mihića iz Ljubinja ta vest nije posebno iznenadila. On već godinama jedini u BiH i na bio-osnovi uzgaja upravo slatki pelin, višestruko lekovitu biljku koja se decenijama upotrebljavala kao lek protiv malarije, a u Hercegovini često raste i kao samonikla.
"Kada je u Hercegovini pre nekoliko godina masovno počelo da se sadi smilje, koje je takođe ljekovita biljka, ja sam hteo da učinim nešto drugačije. Čitao sam da se u kineskoj tradiciji posebno cenio pelin u lečenju kancerogenih oboljenja i godinama istražujem kako postići najbolji kvalitet u najboljim uslovima uzgajanja ove specifične biljke. I tako je počela moja avantura s organskim uzgajanjem slatkog pelina", kaže Petar Mihić.
Ipak, koliko fitoterapija, lečenje lekovitim biljkama, ima podršku i u "službenoj" medicini?
Dr.med.spec Andrea Jurić kaže da su se s mogućim pozitivnim učincima slatkog pelina u lečenju COVID-a 19 lekari upoznali tokom pandemije.
"U habitusu naroda koji žive na području Hercegovine je traženje leka u pripravcima biljnog porekla kojima je Hercegovina jako bogata. Upoznata sam s činjenicom da su ljudi s ovih prostora konzumirali čaj od slatkog pelina i prijavljivali pozitivne učinke u svim fazama infekcije COVID-19. Smatram da bi bilo jako korisno provesti dodatne kliničke prospektivne studije po ovom pitanju", kaže.
Prof.dr. Jasenko Karamehić, internista imunolog, jedan od vodećih u BiH i s bogatim iskustvom rada u medicinskim centrima širom sveta, kaže da "sve ima itekako smisla".
"I to zato što slatki pelin deluje na malariju, a antimalarici, lekovi kao hlorokin, cidrofloroksin itd., spadaju u grupu lekova koji imaju određenu specifično-nespecifičnu aktivnost kao ramdesivir ili neki drugi retroviralni, antivirusni lekovi protiv npr. AIDS-a itd., i na COVID 19.", kaže Karamehić za DW.
On podseća da se deo ove biljke u Aziji upotrebljava u lečenju malarije i da već godinama stanovništvo koristi njena lekovita svojstva.
"I tu je ta veza. Meni, kao imunofarmakologu to je još lakše shvatiti i vidi se da svi lekovi koji deluju na uzročnika malarije, deluju uspešno i na COVID 19. Da se razumemo, nije to specifični lek, ali jeste specifično nespecifični - znači, ima određen učinak", zaključuje prof. dr. Karamehić.
Dok slatki pelin, prema stavovima naučnika, potvrđuje značaj u lečenju obolelih od COVID-a 19, svet očajnički čeka vakcinu.
"Rekao bih da treba da uzmemo najbolju vakcinu. Najefikasniju, s najmanje neželjenih posledica i bez prefiksa rusko, kinesko, američko, britansko, tursko... Što se mene tiče, a radio sam širom sveta, najviše nade polažem u britansku vakcinu s Oksforda. To je evropska vakcina, ispitana dominantno na Evropljanima, koji žive 'pod istim krovom', vrlo sličnom klimom i ona bi nam najbolje odgovarala", smatra Karamehić.
Kurir.rs/Dojče vele