Deseti dan, desetog meseca 2009. godine zauvek će ostati upisan zlatnim slovima u istoriju srpskog fudbala.
Na čelu sa selektorom Radomirem Antićem naši fudbaleri napravili su poslednji korak i plasirali se na Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj republici.
U Beograd je došla Rumunija, na tribinama Marakane bilo je skoro 40.000 ljudi, koji su, kao nikad posle toga, iz jednog grla bodrili fudbalere.
Napravio je magični Antara kult reprezentacije, učinio da igramo lep fudbal, da igrači "ginu" jedan za drugog, a navijači su to lako prepoznali.
Grmelo je "Srbija, Srbija" sa svih strana, a da je plasman blizu osetili smo u 37. minutu kada je Nikola Žigić iskoristio centaršut Miloša Krasića za 1:0. Marko Pantelić sjajno je otvorio drugo poluvreme i u 50. minutu duplirao prednost "orlova", a u 78. je Zdravko Kuzmanović zacemnetirao veliku pobedu.
Golovi Milana Laneta Jovanovića u 87. i 90. minutu bili su samo šlag na slavljeničku tortu i znak da počne velika žurka po ulicama Srbije i svih država u kojima Srbi žive.
Tih 5:0 protiv Rumuna 10. oktobra 2009. godine i danas bude lepa sećanja, a sadašnja generacija reprezentativaca u duelu sa Norveškom na momenat je podsetila kako izgleda kada Srbiaj igra fudbal. Nadamo se da neće stati na toj jednoj utakmici i da nas ubuduće čeka još radosti.