Čuveni pevač Bora Drljača preminuo je u 80. godini nakon duge i teške bolesti u svom domu.
Rođen je 29. 1941. godine u selu Donja Suvaja u Bosni, i to u najgore ratno vreme kada je narod bežao od ustaša i neprijatelja da spase živu glavu. Život ga od malih nogu nije mazio, a njegov život obeležile su dve velike tragedije.
Naime, kada je ima samo tri godine, majku Stoju ubile su ustaše dok ga je držala u naručju. Bori nije ostala nijedna majčina slika, sliku o njoj gradio je na osnovu priča koje su mi prepričavali oni koje su je poznavali.
"Kad sam imao tri godine, ustaše su mi ubile majku, a ja ostao živ u njenom naručju. Majke se ne sećam, ali po pričama ljudi, bila je žena heroj. Uvek sam patio za njom, a tada je bilo mnogo žena koje su rađale decu i kad ja zaplačem, ona koja doji svoje dete odmah me uzme u naručje i uvali mi sisu. Sisao sam mleko od jedno stotinu žena. Nisam imao majku, ali ljubav mnogih dobrih žena sam osetio. Pio sam stotinu raznih mleka i zato sam u mladosti i tokom života bio zdrav, pa me i dan-danas glas služi, kao i pre 50 godina. Krv ti jebem, navikao sam tako sa ženama. Možda bi bilo drugačije da sam imao majku, ali eto, pusti rat mi uzeo roditeljicu. Majka je bila lepa žena, plavuša. Tuga živa, ali tako je bilo", rekao je Bora u nedavnoj životnoj ispovesti za Kurir.
Međutim, kada je odrastao, život mu je zadao još jedan udarac - njegova žena Verica, sa kojom je bio 35 godina u zajednici, izvršila je samoubistvo. On je često u svojim intervjuima govorio da ju je njena smrt veoma pogodila i da je nikada nije preboleo.
"I dan-danas patim za Vericom. I pre toga je pokušavala da se ubije. Prvi put je popila šaku tableta. Našao sam je u kući u nesvesti na podu i odmah je odvezao na VMA. Tamo je bila na ispiranju. Spasao sam joj život! Stvarno ne znam iz kog razloga je to uradila. Verujte mi! Mislim da joj pored mene ništa nije nedostajalo, imala je sve. Zacrtala je da to uradi i nisam mogao da je sprečim", ispričao je on svojevremeno.
"Drugom prilikom ponovo je ostala sama kod kuće. Deca i ja nismo bili tu. Kad sam ušao u stan, zatekao sam oproštajno pismo. Sećam se samo da je pisalo: „Mnogo sam se umorila, izvini. Čuvaj mi decu.“ Iste sekunde sam pozvao policiju i počeo da je tražim. Nedugo zatim policija ju je pronašla mrtvu u parku kod hotela „Jugoslavija“, gde je inače išla da vežba. Jedan doktor mi je tada rekao da ko jednom pokuša da se ubije, više se neće spasti. To će uraditi kad-tad, baš kao i moja žena. Iskreno, nisam ni čitao policijski dosije, tih dana mi to nije bilo ni na kraj pameti. Je*eš istinu, istina je da je nema!", pričao je tada on kroz suze.
Kurir.rs/I.B.