Princeza Jelisaveta Karađorđević otkrila je da je ponosna na ćerku i unuku što su hrabro ispričale svoju priču javnosti.
- Jako sam ponosna na obe. Stalno smo na telefonu jer ne mogu da putujem u Ameriku trenutno i baš su mi ispričale koliko im je bitno što napokon govore otvoreno o svemu. Bilo je teško da izvučemo Indiju iz kulta, često sam bila s njom i kad nije htela da priča s majkom, bila je besna jer nije razumela šta se dešava. Sada vidim koliko je napredovala i koliko je zrela. Indiji je sada mnogo lakše, to je velika rana koja se sada polako zaceljuje - kaže princeza, te se priseća kada je ona primetila da s njenom unukom nešto nije u redu:
- Videla sam da je bila malo odsutna i nikad nije odgovorila direktno na moja pitanja. Ćerka je već to znala i nije mi rekla. Meni je bilo čudno jer je uvek bila otvorena, a sada je dosta ćutala. Nakon toga klupko je počelo da se odmotava i sećam se da me je Katarina zvala i toliko plakala. „Osećam se tako usamljeno, možeš li da dođeš kod mene?” pitala me je, i odmah sam otišla, prića za Bilc princeza Jelisaveta. Ona se i dalje seća trenutaka kada Indija nije želela da primi pomoć od porodice.
- Za mene je najteži trenutak bio kada nisam mogla da joj otvorim oči i izvučem je iz tog pakla. Pamtim trenutak kada je prolazila kolima ispred nas i nije htela da pozdravi Katarinu. Ali sada vidim da je sve popravljeno i ponovo su jako bliske - ističe Jelisaveta, i upozorava:
- Jako je strašno što ljudi nisu svesni koliko oko nas ima takvih „udruženja”. To postoji svuda u svetu. Kada gledate Ranijeria, on izgleda kao dobar čovek, miran, a zapravo takvi su najopasnije sotone. Izgledaju benigno, a zapravo naš radar tada treba bolje da radi i uoči nepravilnosti i opasnost.
Njeno visočanstvo ne krije da je jednako bila uplašena i za ćerku.
- Ima ljudi u senci u Meksiku i oni su deo kulta. Oni su nju pozvali da dođe tamo, međutim, Katarina je odmah razumela da je to zamka i nije otputovala
Indija je, podsetimo, po prvi put iznela zastrašujuće detalje o tome kako su je namamili, isprali mozak, ucenili i terali na intimne odnose sa Raniereom.
- Imala sam dve žene koje su me držale za ruke i stopala kako se ne bih zgrčila. Sećam se mirisa spaljenog mesa. Sećam se da sam plakala, ali ne zbog bola. Već zbog toga što nisam imala izbora da kažem ne. Jedna od mojih prvih komandi bila je zavođenje Kita. Rečeno mi je da je to zadatak da se osećam manje ranjivo.
Ljudi pitaju kako se to moglo dogoditi, ali to se ne dešava odmah. To je polako kapanje indoktrinacije. Stvarnost je takva da mi je ova grupa otela život. I činjenica da imam drugu priliku da zapravo samo imam svoj život i budem poput normalne 29-godišnjakinje, koja nije sve izgubila, koja nije jedna od onih žena koja će provesti ostatak svog života ili u zatvoru ili u kućnom pritvoru ili sa pečatom Kita Ranierea - kazala je ona za "People".
Kurir.rs/Blic
Foto EPA