Firma „Dana holding“, koju drže Bogoljubovi sinovi, našla se na meti istražitelja iz Unije zbog povezanosti s beloruskim predsednikom, piše sajt Euobzerver
Firma porodice Karić „Dana holding“ našla se na meti istrage evropskih država zbog povezanosti i poslovanja s beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, objavio je portal Euobzerver. Nadležni, naime, proveravaju da li je kompanija Bogoljuba Karića ostvarila poslove u Belorusiji zahvaljujući kontroverznim odnosima sa Lukašenkom.
Objavljeno je da Lukašenko ima porodične veze sa najmanje dve firme na Kipru, dok EU priprema istragu o tokovima njegovog novca. U pitanju su dve kiparske kompanije, „Istli trejding“ (Eastleigh Trading) i „Dana holding“, koja je u vlasništvu srpske porodice Karić.
Ko je omogućio bogaćenje
Iako zasad detalji istrage nisu poznati, boljim pogledom na poslovanje ovih firmi lako se može doći do zamršenih finansijskih veza između Nikozije i Minska. Zato su se evropske države, uključujući Kipar, složile u ponedeljak da će zamrznuti Lukašenkova sredstva ukoliko ih pronađu. Kako navode izvori Euobservera, evropske zemlje bi u budućnosti mogle da prošire sankcije i na poslove tajkuna koji su omogućili bogaćenje predsednika Belorusije.
- Sankcije imaju široke legalne okvire i mogli bi da se odnose na, bukvalno, hiljade imena - navodi izvor.
Inače, obe kompanije, i „Istli trejding“ i „Dana holding“, bave se investicijama i prodajom nekretnina, i obe se dovode u vezu sa snajom predsednika Lukašenka Lilijom, koja je udata za njegovog najstarijeg sina Viktora.
Kompaniju „Dana holding“ vode članovi porodice Karić - Nebojša i Bojan, sinovi Bogoljuba Karića, sa kojim Lukašenko ima odlične veze. Pored Nebojše, i drugi članovi porodice Karić učestvuju u radu kompanije „Dana holding“, i to kao akcionari, a među njima su Danica Karić Stojilković, Jelena i Nadežda Lazarević. Njihov zbirni kapital u akcijama iznosi 200.000 evra.
Luksuzni stanovi u Minsku
Ova firma je tokom proteklih nekoliko godina dobila ugovore za izgradnju kula s luksuznim stanovima u Minsku, a tokom protesta protiv Lukašenka kompanija je pružala svesrdnu podršku predsedniku Belorusije. Iako su Karići to tada demantovali, postoji dokument koji može da potkrepi pomenutu tvrdnju. Stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija za Kurir kaže da, iako se još uvek ne zna o kakvom se tačno povlašćenom položaju radi u konkretnom slučaju, ima raznih načina da se taj status dobije.
- U SAD, recimo, ima firmi koje su registrovane kao da su od interesa za državu iako su privatne, pa su tako, primera radi, 2008. godine, kada je propalo mnogo banaka, one firme koje su bile posrednici u tim poslovima opstajale baš zato što su bile od interesa za državu. I u Evropi ima svuda sistema povlastica, ali je samo drugačije zakonski uređeno - naveo je on. Inače, Liliju je za direktorku „Istli trejdinga“ imenovao bivši šef za borbu protiv korupcije u beloruskom ministarstvu unutrašnjih poslova Vjačeslav Dutkin, koji je pobegao iz zemlje. On je naveo da su ona i vlasnik kompanije, „beloruski tajkun“ Vladimir Peftijev koristili firmu za brojne prevare.
Mobtel, BK...
Peftijev je, inače, 2011. stavljen na listu za sankcije EU sa obrazloženjem da je bio ključni finansijski sponzor Lukašenkovog režima, dok direktorka „Istli trejdinga“ Lilija ima umetničku galeriju u tržnom centru u vlasništvu Karićeve firme „Dana holdings“.
Bogoljub Karić i njegova kompanija BK u srpskoj javnosti postali su poznati kao vlasnici BK televizije i kompanije Mobtel. Dok su Karići i dalje vlasnici televizije, koja se sada emituje preko kabla, Mobtel, koji je svojevremeno bio najveći telekomunikacioni operater u Srbiji, odavno nije u njihovom vlasništvu. Podsetimo, Mobtel je nastao 1994. godine ugovorom PTT Srbija i firme Braća Karić - BK Trade iz Moskve. Ruska firma je bila većinski vlasnik, dok je država posedovala 49 procenata. Međutim, 2005. Vlada je odlučila da se Mobtelu oduzme licenca i pozivni kodovi 061, 062 i 063, nakon što je Mobtel, kako se pisalo, bez znanja PTT Srbija ugovorio posao s kosovskim operaterom Mobikosom. Daljim koracima država je postala vlasnik većinskog paketa, čime je došlo do regulacije tržišta i stvaranja uslova za dolazak norveškog Telenora i austrijskog VIP, kao svetski priznatih kompanija. Sve to doprinelo je daljoj regulaciji i rastu tržišta u ovom sektoru.
Kurir.rs, Ivana Žigić