Na početku pandemije virusa SARS-CoV-2 saopšteno je da je COVID-19 respiratorna bolest od koje se većina oporavi posle dve-tri nedelje, ali sada postaje sve jasnije da postoje desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada ljudi koji imaju simptome i mesecima nakon što su se zarazili.
Britanski Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja (NIHR) sada je objavio izveštaj, u kome se tvrdi da kod „dugotrajnog kovida“ nije reč o jednom jedinom, već o četiri različita sindroma koje neki pacijenti imaju istovremeno. Evo šta su naučnici do sada saznali.
Mnoštvo različitih simptoma
Podtipovi dugotrajnog kovida koje je identifikovao NIHR obuhvataju:
- pacijente sa naknadnim posledicama intenzivne nege;
- one sa post-virusnom iscrpljenošću;
- ljude sa trajnim oštećenjem organa i
- osobe sa simptomima koji variraju i premeštaju sa jednog na drugo mesto.
- smatramo da se pojam “dugotrajni kovid” koristi kao zbirni naziv za čak četiri sindroma, a činjenica da se između njih ne pravi razlika objašnjava zašto im se ponekad ne veruje i zašto nemaju pristup odgovarajućim uslugama, kaže dr Ilejn Maksvel, glavni autor studije izveštaja, zasnovanog na iskustvima pacijenata i najnovijim naučnim rezultatima.
Prof. Deni Altman, imunolog Kraljevskog koledža u Londonu, međutim, upozorava da ograničavanje dugotrajnog kovida na samo četiri sindroma možda preterano pojednostavljuje stvari.
Oporavak posle intenzivne nege
Otpuštanje iz bolnice često je tek početak dugortajnog oporavka. Mnogi pacijenti koji su se lečili od kovida-19 na odeljenju intenzivne nege suviše su slabi da bi mogli da sede bez da ih neko pridržava ili podignu ruke u krevetu, a neki čak imaju probleme sa govorom i gutanjem. Neki pate od depresije ili post-traumatskog stresnog poremećaja. Međutim, ovo nisu jedini dugotrajni teški simptomi.
Post-virusna iscrpljenost
Mnoge osobe koje su „ozdravile“ od kovida-19 žale se na iscrpljenost, bolove u mišićima i slabu koncentraciju. S tim u vezi, u toku su studije koje treba da pokažu u kojoj se meri to stanje poklapa sa sindromom hronične iscrpljenosti. Ovaj sindrom je ranije dovođen u vezu sa infekcijom Epštajn-Barovim virusom i Q groznicom. Međutim, studije sa ljudima koji su zaraženi tokom epidemije SARS-a 2003. pokazale su da je oko trećini sposobnost da izdrže fizički napor mesecima bila smanjena, iako su im pluća delovala zdravo.
Trajno oštećenje organa
Učestale epizode gušenja, kašalj ili ubrzan rad srca mogu ostaviti trajne posledice po pluća i srce, iako to nije često slučaj. Oštećenje pluća se najčešće javlja kod pacijenata koji su se od kovida-19 lečili u bolnici. Nedavno objavljena studija pokazala je da oko 50 odsto pacijenata gubi dah čak šest nedelja nakon izlaska iz bolnice, a posle 12 nedelja taj procenat iznosi 39 odsto. S druge strane, oko trećina pacijenata lečenih u bolnici ima oštećenja srca, ali takve posledice su prisutne i kod naizgled blagih infekcija.
Zasebna studija, u kojoj je učestvovalo 100 pacijenta, pri čemu su mnogi u martu imali relativno blage simptome, pokazuje je da su kod čak 78 osoba dijagnostikovane abnormalne strukturne promene na srcu. Pritom se nisu kod svih manifestovali simptomi tako da nije isključeno da će te promene vremenom nestati. Neki su imali i probleme sa jetrom i kožom.
Simptomi variraju i kreću po celom telu
Možda najčudnija grupa pacijenata sa dugim posledicama kovida-19 jesu oni sa simptomima koji variraju. Često simptomi koji se pojave u određenom fiziološkom sistemu popuste, da bi se ispoljili u drugom, pokazuje studija NIHR. Mada nema dokaza o mehanizmu koji stoji iza ovoga, takvi simptomi možda imaju veze sa oslabljenim imunitetom, kaže Altman. Istraživanje ukazuje na variranje u vrsti simptoma kod 70 odsto učesnika, dok je kod čak 89 odsto njih varirao intenzitet simptoma.
Pogođene sve starosne grupe
Izveštaj NIHR pokazuje da trajni simptomi kovida-19 postoje u svim starosnim grupama, uključujući i decu, mada su žene i stariji možda izloženi većem riziku, prenosi "Gardijan".
- Kod starijih od 18 godina simptomi koju traju duže od mesec dana uglavnom se povećavaju s godinama - kaže rukovodilac studije Tim Spektor, profesor genetske epidemiologije u Kings koledžu u Londonu.
Grupa ljudi koja je najmanje obuhvaćena studijom jesu starije osobe koje žive u domu.
- Ono što čujemo od osoblja u prvim borbenim redovima jeste da postoji grupa pacijenata koji na prvi pogled deluju kao da se oporavljaju, ali im se onda naglo pogorša stanje – kaže prof Karen Spilsberi sa Katedre za studije zdravstvene nege Univerziteta u Lidsu, koja je analizirala uticaj kovida-19 na stanare domova. Bolest očigledno slabi njihovu snagu i izdržljivost, a kod dementnih osoba možda smanjuje i kognitivne sposobnosti.
Kurir.rs/Gardijan/Blic