U čitavoj Evropi se čude zašto Španija ima toliko žrtava korona virusa, razloga ima mnogo, ali jedan od važnijih je i prilično banalan - skupi i mali stanovi u kojima ljudi tamo žive.
Mnogi Španci nemaju novca za luksuz velikog i udobnog stana, piše "Dojče vele".
Eurostat procenjuje da španska porodica sa dvoje dece zarađuje u proseku oko 20.000 evra manje nego isto takva porodica u Nemačkoj. Pritom, kako piše časopis za stanovanje "Magazin", španska porodica plaća tek nešto manju stanarinu nego nemačka.
Pablo Kerda, koji je došao iz Čilea u Madrid, iznajmio je stan u radničkoj četvrti Valesas jer je tamo renta manja.
"Uslovi života menjaju ljude, naročito u doba pandemije", kaže Kerda, prenosi "Dojče vele".
Zabrane su u Španiji bile posebno stroge, a i sada su opet.
I uprkos tome ima mnogo novozaraženih, jer se takve gusto naseljene četvrti brzo pretvaraju u žarišta.
Povrh toga, tamo malo ima ljudi koji sebi mogu da priušte da rade kod kuće, pred računarom: to su ljudi koji rade fizičke poslove, negovatelji, konobari, čistačice.
Mnogi rade na crno, pa ne mogu da odu kod lekara, niti mogu da se testiraju, a čak i da ostanu kod kuće, po pravilu je mnogo osoba koji žive u istom stanu, navodi "Dojče vele".
Dodatni i veliki problem, pogotovo u atraktivnim gradovima Španije, su stanovi koji se iznajmljuju turistima.
Vlada Katalonije je po tom pitanju uvela drastične mere: samo u Barselonu je, inače, stizalo 30 miliona turista, ali ona je strogo ograničila broj stanova za izdavanje turistima.
Sada je pokrajinska vlada uvela i ograničenje povećanja stanarina.
Pa ipak, u Barseloni je još uvek veliki problem doći do stana.
Stanovi su u Španiji skupi, a život je pođednako skup kao i u Nemačkoj, pokazuju podaci Eurostata, statističke službe EU.
Zato većina ljudi ima novca za male stanove, a zbog skupog zemljišta grade se ogromne stambene zgrade.
I to u stvari nije jasno ni samim Špancima: to je u stvari zemlja koja je gotovo na samom dnu po gustini stanovnika.
Pa zašto se onda ne gradi u širinu? Pre svega zato što i u Španiji veliki broj ljudi odlazi sa sela u gradove, piše "Dojče vele".
Španski filmski kompozitor Manuel Viljalta ima svoju teoriju: "Mi se koncentrišemo i volimo gomile. Imati kuću kao ja, to je u Španiji izuzetak. Sada u pandemiji sam, međutim, srećan što živim na selu." Ali to ima i svoju cenu: Španija ima oko 300 bolničkih kreveta na 100.000 stanovnika (Nemačka oko 800), ali gotovo sve te postelje su u velikim gradovima kao što su Madrid, Barselona, Bilbao... ali ne i u Sijeri gde živi Viljalta.
Pa šta onda odabrati: gužvu i male i skupe stanove, a time i opasnost od korone? Ili prostranstvo, ali bez lekara? Čileanac Kerda se ipak teši: "Mi u Madridu bar imamo tu imamo neku prednost".
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia