NINA JANKOVIĆ ZA TV EKRAN: U poslu me prati sreća, a ona ide uz hrabre!
Dok uveliko spremna novu premijeru u Beogradskom dramskom pozorištu, glumica Nina Janković uzbuđena je čekajući reakciju publike na seriju "Mama i tata se igraju rata", koja od ovog vikenda počinje da se prikazuje na RTS 1.
Glavne junake, supružnike Jadranku i Veljka, koje igraju Nina i Gordan Kičić, gledaoci su imali priliku da upoznaju u nagrađivanom filmu "Realna priča", koji je režirao upravo Gordan. Veljko je glumac koji još čeka svoju veliku ulogu, a Jadranka arhitekta koja nosi gotovo svu odgovornost njihovog zajedničkog života na svojim leđima, dok im brak lagano zapada u krizu. Nina se za TV Ekran priseća anegdota sa snimanja, ali i svog prvog TV projekta "Montevideo, bog te video", koji se ponovo reprizira na Javnom servisu Srbije.
Jeste li ste uzbuđeni pred početak emitovanja serije "Mama i tata se igraju rata" jednako kao i publika?
- Veoma sam uzbuđena i jedva čekam da serija počne s emitovanjem. Verujem da i gledaocima, kao i meni, nedostaju malo komični likovi, kao što je Veljko Radisavljević, koga tumači Gordan Kičić.
Šta možete da nam otkrijete o vašem liku i priči u seriji, u čemu je razlika u odnosu na film "Realna priča"?
- U prvim epizodama ima mnogo novih likova i baš zbog toga onima koji su gledali film neće biti nimalo dosadno. Imaćete priliku da bolje upoznate Jadrankine roditelje i prijatelje, a samim tim će vam i ona sama biti jasnija i simpatičnija kada vidite njeno okruženje.
Koliko ste sebe dali Jadranki?
- Trudim se da u svakoj ulozi dam svoj maksimum, ne volim da radim stvari napola i da na snimanje dolazim nespremna. Gordan je bio prespreman, tako da nam je to dodatno olakšalo posao. Kao reditelj je tačno znao kako da ti olakša put ako imaš neku dilemu ili problem.
Po čemu pamtite samo snimanje filma i serije?
- Po smehu, lakom radu i povremenom smrzavanju, ali i po velikom zadovoljstvu što mi roditelje igraju Svetozar Cvetković i Katarina Gojković. Oni su ponovo partneri nakon više od trideset godina i filma Zdravka Šotre "Boj na Kosovu".
Gordanu i vama ovo nije prvi zajednički rad pred kamerama.
- Radili smo već zajedno seriju "Jagodići", gde smo divno sarađivali. Nekako smo kliknuli na prvu. Isto se ponovilo i sa ovom serijom.
Prva vaša uloga bila je slikarka Valerija u filmu i seriji "Montevideo, bog te video", koja se ponovo reprizira svakog radnog dana. Kako danas gledate na svoje početke pred kamerama?
- Iskrena da budem, veoma sam prijatno iznenađena. Sećam se da sam, kada sam prvi put pogledala "Montevideo, bog te video", bila nezadovoljna svojom glumom i sve mi je nekako delovalo prenaglašeno. Međutim, posle drugog gledanja dosta sam realnije videla sebe. Ipak, u tom trenutku sam imala samo 22 godine, tako da sada, posle deset godina, mogu da kažem da sam veoma zadovoljna. Volim taj film i celu ekipu.
U seriji "Vere i zavere", koju ste snimali za RTV, partner vam je danas popularni Goran Bogdan.
- Ta serija je nešto najzahtevnije što sam radila u karijeri. Nije bilo lako igrati ženu s takvim životom. Ona je bila, ni kriva ni dužna, osuđena na patnju i bol. Od 17 godine do zrelih godina pratile su je ratovi, tragedije i nesreća u ljubavi.
Naučili ste i nemački zbog te uloge?
- Samo za snimanje. S obzirom na to da ga ne govorim i da sam se prvi put susrela s tim jezikom, veoma sam zadovoljna kako sam uradila svoj zadatak. Bili smo dobar tim. I danas sam u kontaktu sa svima. Snimali smo u Novom Sadu, u kraju u kom živi Mira Banjac. Ona nam je na set donosila pitu. Uživali smo u njenoj hrani i društvu.
Imate u svojoj biografije neke uloge koje bi svaka glumica poželela, poput Ane Karenjine.
- Mislim da me prati sreća, a ona prati hrabre. Borim se i pravim predstave s kolegama bez pomoći sa strane. Kad dobiješ ponudu da igraš Anu Karenjinu, znaš da si zaslužio takvu ulogu, ma kakvi komentari ljudi bili. Verujem u sebe i znam koliko se trudim.
Šta vi pratite na malim ekranima?
- Želim da ispratim šta rade moje kolege, među kojima su i moji izuzetno dobri prijatelji. A gledam i strane produkcije kojima je naša sve bliža i bliža.
Kurir, TV Ekran, Ljubomir Radanov, foto: Petar Đorđević