Aco Pejović otvorio je dušu i pričao o svemu kroz šta je prošao tokom svoje karijere, ali i života.
Pevač je priznao da je 2020. godina najgora u njegovom životu, pored one kada je njegova supruga bila bolesna.
- Izgubio sam majku, izgubio sam druga, brata i menadžera koji je sa mnom bio 15 godina. To su stvari koje se čoveku dese neočekivano. Majka je za pet dana otišla, ne znajući ni šta je ni kako. Na njenoj sahrani je taj isti čovek bio i izjavio mi saučešće i bio tu i za mesec dana je on otišao od kovida, majka nije od kovida. Ozbiljni su to udarci, baš sam bio razvaljen. Mi dobijamo sa rođenjem krst koji nosimo. Sudbina mislim da ne postoji, mnogo puta sam razmišljao o tome - rekao je Aco.
O SELIDBI U BEOGRAD
- Stisnuo sam zube, radio svaki dan, ja uvek kažem, kad se trudiš, radiš, boriš se za porodicu, mora da ti se vrati. A sad što se tiče toga da li sam se pokajao, nisam, u Beogradu sam mnogo godina, tu živim, tu su mi deca, ovde mi je zaista sjajno, imam mnogo prijatelja, ljudi iz mog grada, društvo koje se preselilo. Mojima je teško palo, nikome ko ima decu neće biti lako kad odlaze od kuće. Ono što su mene naučili, to je u mnogo čemu osnov što danas radim, kako se ponašam i sve. Tako i ja moje klince danas vaspitavam. Ne želiš drugom zlo, ja svojom decom govorim, samo mi čuvajte obraz i meni i vama. Ja kad krenem u kafanu, bitno mi je da imam dovoljno da sa prijateljima prenoćim, sve ostalo mi je manje važno.
O PORODICI
- Ona je stub svega, moje kuće, ja se ne stidim da kažem da je ona domaćin kuće zato što ona vodi računa o svemu. Što kaže moj kum, "Ona je žena čovek", neko ko ima mušku snagu i žensku pamet koja je u svakom momentu za porodicu spremna da grize. Mi se potpuno razumemo i znamo šta hoćemo od života i u tom pravcu idemo. Nikad nismo došli da se posvađamo, ali imamo nekad to da dva dana ne pričamo (smeh). Da li će zetu biti drago, nisam baš siguran (smeh). Ne mešam se u njihov izbor, ali u kući kod nas važi da moramo da budemo iskreni jedni prema drugima.
O KAFANI
- Nisam se ja baš "loptom" bavio tolikom, trenirao sam košarku, karate, tri četiri pojasa sam imao. Najviše me koštala kafana, ostajanje, nije što ja pevam, nego volim da zasednem. I to je ono što me košta da neke obaveze odložim za sledeći dan, nešto važno, a ja ostanem u kafani do 12, do 6 popodne (smeh). Ja tvrdim da kafanu volim, da mi nije porodice, ja ne bih iz kafane izašao.
BONUS VIDEO:
Kurir.rs/K.Đ/Pink