Filip Đurić ostvario je najbolju ulogu na 55. Filmskim susretima u Nišu. Glumac je nagrađen od kolega Gran-prijem Naisa za bravuru u filmu "Moj jutarnji smeh" reditelja Marka Đorđevića. Filip je rođen 1986. godine u Kragujevcu, a na velikom festivalu se za nagradu izborio ulogom Dejana. Njegovog junaka roditelji su čuvali pod staklenim zvonom, a onda je u svojim tridesetim upoznao surovu realnost. Jedna od stvari koju čine ovaj film posebnim je uloga Nebojše Glogovca, koga je publika na festivalu verovatno poslednji put videla.
- Pripremati ulogu je vrlo specifična stvar. Neke stvari, neki delići života, uvek mi pomognu da to iskoristim za neku ulogu. Sada, kada sam s rediteljem Markom razgovarao o ulozi, počeo sam da posmatram ljude sličnog profila kao Dejan. To su ljudi koji su malo povučeni, zatvoreni, imaju svoj svet, koji i dalje žive s roditeljima, nemaju sredstava za život, pomalo su razmaženi, a pre svega su besni na sebe. Veliki opus emocija. Došao sam do stepenika kada sam se osećao slobodnim u toj ulozi - kaže Đurić za Kurir.
Film "Moj jutarnji smeh" sniman je dve godine, a Glogovac igra lokalnog vidovnjaka koji pokušava da "izleči" Dejana od povučenosti.
- Nekoliko puta, i to s velikim glumcima, osetio sam da komuniciram s partnerom na sceni. Prvi put smo se sreli i odmah smo se zajedno fokusirali na to i lako smo izneli svoje uloge, a onda i kadrove. On je takav da "čuje" šta ja pričam, ja "čujem" njega i to je rađeno s nekom lakoćom. Relativno brzo smo to snimili. Videlo se ne samo da je profesionalac već da je posvećen tome što radi. Nisam ga poznavao, videli smo se nekoliko puta posle filma i postoji žal što to više neće da se ponovi - objašnjava Đurić.
Đurić je snimao serije, kako kaže, i tokom izolacije zbog epidemije. Radio je advokatsku sagu "12 reči", "Crnu svadbu" Nemanje Ćipranića i uskoro ga očekuje završetak "Kljuna". Šira publika Filipa najviše pamti po ulozi negativca Strahinje u seriji "Grupa", a za nove poslove ugojio se i gotovo je neprepoznatljiv.
- Nisam voleo, i dalje ne volim, da idem na kastinge, mada mislim da to jeste korisna stvar, ali se ja tu ne osećam dobro i kreativno i ne volim sebe tu da vidim. Najviše volim da sarađujem s rediteljem kojem mogu da predložim svoje ideje, ali i da postoji neka čvrstina u tekstu, da nisam ja taj koji piše tekst - objasnio je Đurić.
Kurir/ Marko Smiljković, foto: RTS