Legendarni srpski fudbaler Dragan Džajić nalazi se među kandidatima za najbolji tim u istoriji fudbala, u izboru Frans fudbala.
Čuveni francuski list ove godine zbog pandemije korona virusa neće dodeliti Zlatnu loptu, ali je pokrenuo akciju izbora najboljeg tima ikad, a Džajić se našao među kandidatama za najbolje levo krilo/napadača.
Rivali legendarnom fudbaleru Crvene zvezde u glasanju biće Oleg Blohin, Kristijano Ronaldo, Rajan Gigs, Tijeri Anri, Rivaldo, Rivelinjo, Ronaldinjo, Karl-Hajnc Rumenige i Hristo Stoičkov.
Ukupno 170 novinara širom sveta biraće najbolje u istoriji po pozicijama.
Džajić je jedini fudbaler iz regiona koji se našao na listi kandidata, uz brojne legende svetskog fudbala.
Rezultati glasanja biće saopšteni krajem decembra.
Džajić je rođen 30. maja 1946. na Ubu, gde je u Jedinstvu načinio prve fudbalske korake.
Dragan Džajić je u Crvenu zvezdu došao kao petnaestogodišnjak, nakon maestralno odigranog juniorskog turnira u Valjevu gde su ga zapazili „lovci na talente“ najvećih klubova. Po prelasku u Beograd, Džajiću je trebalo samo šest meseci da zasluži poziv u seniorski tim, a kao važan istorijski podatak ostaće činjenica da je tadašnji trener Miša Pavić „velemajstoru“ ukazao šansu 8. juna 1963. godine u utakmici sa podgoričkom Budućnošću.
Prvu titulu u crveno-belom dresu osvojio je u narednoj sezoni 1964. godine, a ostaće upamćen i kao predvodnik generacije koja je prva u istoriji zabeležila het-trik u tadašnjoj ligi kks Jugoslavije.
Petim naslovom prvaka okitio se 1973, a uz to je i četiri puta podizao pehar namenjen osvajaču nacionalnog kupa.
Statistika kaže da je zabeležio rekordnih 590 mečeva u Zvezdinom dresu i postigao 287 golova.
U nacionalnom timu debitovao 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2).
Na Kupu nacija 1968. održanom u Italiji, Džajić je 5. juna u Firenci, u meču protiv svetskih šampiona Engleza, u trku prevario direktnog čuvara Vilsona, u šesnaestercu spustio na kolena kapitena Mura i onda lobovao Benksa koji je video loptu tek kada se našla u mreži i doneo Jugoslaviji plasman u finale, koje je kasnije ona, nakon dve utakmice, izgubila od Italije.
Džajić je postigao gol za Jugoslaviju u prvoj utakmici, a sa 2 gola je bio najefikasniji strelac završnog dela prvenstva.
U sezoni 1970/1971. Džajić je isključen u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona u meču protiv Karl Cajs Jene i dobio tri meča zabrane igranja. Zbog toga nije mogao da igra protiv Panatinaikosa u polufinalu, kada je Crvena zvezda slavila 4:1 u Beogradu i izgubila 3:0 u Atini. 11. oktobra 1972. u Londonu (bilo je 1:1 protiv Engleza) Džajić je srušio dotadašnji rekord Branka Zebeca u broju odigranih utakmica.
Učestvovao je na Svetskom šampionatu 1974. u Zapadnoj Nemačkoj, na kom je reprezentacija Jugoslavije na otvaranju prvenstva igrala nerešeno sa svetskim prvakom Brazilom i postigla rekordnu pobedu od 9:1 protiv reprezentacije Zaira, a Džajić je postigao jedan gol. Međutim, nakon prolaska u drugu fazu prvenstva, reprezentativci Jugoslavije nisu ponovili igre kao iz prve faze i naređali su 3 poraza, pa su se morali vratiti kući.
Dve sezone (1975. i 1976) proveo je u Bastiji, gde je za francuskog prvoligaša odigrao 80 mečeva, vratio se u Beograd i u Crvenu zvezdu, čiji je dres poslednji put nosio 28. maja 1978. u Mostaru. Od reprezentacije se oprostio 16. septembra 1979, u prijateljskom meču protiv Argentine (4:2) na Marakani. Za Crvenu zvezdu je odigrao rekordnih 590 mečeva, postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih mečeva i 113 golova). Za reprezentaciju je igrao ukupno 85 puta, a njegov rekord je oborio Savo Milošević oktobra 2004.
Crvena zvezda je Džajiću 1979. ponudila ulogu tehničkog direktora kluba sa kojih je postigao najveće uspehe u istoriji Crvene zvezde, osvajanje Kupa evropskih šampiona i Interkontinentalnog kupa 1991.
Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, od 1998 do 2002, u tešim finansijskim uslovima i sa neadekvatinim igračkim kadrom, okončao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika.
Nakon loših rezultata Crvene zvezde i zdravstvenih problema, Džajić se 2004. povukao sa mesta predsednika Crvene zvezde.
Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ga je 2003. izabrao za najboljeg igrača države u proteklih 50 godina.
Nakon više nego uspešne igračke karijere Džaja je na predlog rukovodstva Crvene zvezde 1979. godine, seo u fotelju tehničkog direktora. Dvanaest godina kasnije osvajanjem titule prvaka Evrope i sveta, zajedno sa svojim saradnicima, Dragan Džajić, ispisao je najlepšu stranicu u istoriji srpskog klupskog fudbala.
Osim mesta tehničkog direktora velemajstor driblinga je od 1998. godine, obavljao u dva mandata i funkciju predsednika kluba. Pod njegovim rukovodstvom Zvezda je osvojila još tri prvenstva i četiri Kupa. Sa funkcije se povukao 2004. godine zbog bolesti i loših rezultata. Međutim, nikada nije mogao skroz da ode iz Zvezde.
Džajić je proglašen za treću Zvezdinu zvezdu.
Burna mladost vlikog šmekera i zavodnika
Proslavljeni fudbaler bio je veliki šarmer u mladosti. Žene su bile lude za njim... Kao "bomba" odjeknula je vest da je slavni fudbaler osvojio srce Mis Jugoslavije 1968. - prelepe Dubrovčanke Ivone Puhiere. Ovaj mladi ljubavni par bio je zanimljiv medijima u to vreme. Navodno, prelepa Ivona je bila luda za srpskim fudbalerom, nije krila da zbog njega navija za Zvezdu, a njen otac se nadao da će mu sjajni fudbaler biti zet.
"Oni se vole, a i ja obožavam Dragana. Koliko sam video, Dragan je iskren, dobar i lep mladić. Naravno, i odličan fudbaler. Ne znam da li će se venčati. On meni još ništa nije rekao, a hoće li, to ćemo videti. Meni lično ne bi bilo mrsko da se oni venčaju", rekao je jednom prilikom Ivonin otac.
U intervjuu koji je prošle godine dao za hrvatske medije, Džaja se prisetio ljubavi iz mladosti i otkrio jedan zanimljiv detalj.
"Bila mi je devojka. Vrlo lepa. Ja mlad. Dešavalo se da se čujemo i nakon udaje. Sada imam suprugu Branku, dve ćerke i unuke. Jako smo srećna porodica i dobro živimo u Srbiji", rekao je Džajić.
Hapšenje
Dragan Džajić je 5. februara 2008. godine, zajedno sa Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem, uhapšen zbog sumnje da je proneverio oko 5 miliona € prilikom transfera fudbalera Gorana Drulića iz Crvene zvezde u španski klub Saragosa, tokom 2001. i 2002. godine.
Njih trojica su osumnjičeni da su deo novca kojim je plaćen transfer Drulića (oko 12 miliona nemačkih maraka) prebacili na bankovni račun koji otvoren u Komercijalnoj banci na Drulićevo ime, tako što je njegov potpis falsifikovan. Ugovorena cena transfera je bila 27 miliona maraka, a od toga je Druliću trebalo da pripadne 18 miliona.
Džajić je oslobođen 4. jula 2008, a protiv njega nije podignuta optužnica.
" U životu mi nije padalo na pamet da mogu biti uhapšen. Nikada neću zaboraviti policajce koji mi stavljaju lisice i kažu: 'Džajo, izvini.' Uvlače me u maricu, slikaju i onda će jedan od njih: 'Sad mu skini lisice.' Ponižen i uvređen sam i dan-danas. Hteli su da me sa svinjama pomešaju i provuku kroz blato. U istrazi sam proveo pet meseci. Kad ti donesu suvu boraniju, ili klot pasulj i kad vidiš onu plastičnu kašiku, to je da se čovek ubije. Druga je stvar kako ja to nosim. Sada svuda idem normalno, ali je ožiljak ostao", rekao je u jednom Intervjuu za "Nedeljnik".
Kurir sport