Američki košarkaš Tejlor Ročesti drugi put u Crvenoj zvezdi. I mada možda nije bilo očekivano da dva puta obuče dres crveno-belih on sam kaže da to nije toliko iznenađujuće.
Amerikanac je posle pobede Zvezde nad Mornarom iz Bara objasnio kako se ponovo obreo u Beogradu.
- Jedan od mojih saigrača na koledžu Vašington stejt je bio Nikola Koprivica i on mi je pričao o Crvenoj zvezdi i Partizanu. Mislim da sam sa imao 19 ili 20 godina i rekao sam mu da hoću da dođem u Beograd da igram za Crvenu zvezdu. Znao sam da je to nešto što želim. A već u prvom mandatu, toliko mi se dopao ovaj grad, navijači, celo iskustvo tako da sam uvek razmišljao o ideji da se vratim. Nisam znao da li će to se desiti, ali čim me je Saša Obradović zvao odmah sam znao da treba da učinim sve da se to desi, jer ovde se osećam zaista kao kod kuće.
U nedelju je protiv Barana pokazao da će biti pravo pojačanje trofejnog kluba sa Malog Kalemegdana. Dve važne trojke, sedam poena, toliko i asistencija.
- Uvek igram sa samopouzdanjem. Bez obzira na to protiv koga igram. Jer radim naporno da bih se tako osećao i biću samo sve bolji i bolji. Najbitnije je naravno što smo pobedili, ali meni lično mnogo znači i što sam se vratio, jer je prošlo sedam ili osam meseci otkako sam poslednji put igrao. Biće potrebno neko vreme da se priviknem na novi tim, ali sa ovih nekoliko dana vrlo sam zadovoljan. Trener i uprava su se selektirali moćan tim.
Koliko se uopšte sadašnja situacija razlikuje od one iz 2017. kad je Ročesti prvi put zadužio Zvezdinu opremu?
- Najveća razlika je što sam sada stigao i počeo da igram odmah posle nekoliko dana. Prošli put smo imali neke pripreme, sad je sve novo, sveže. Naravno, razlika je i što nema nikog oko nas, ali moramo da se priviknemo na novu situaciju.
Baš zbog te nove situacije, a naravno da tu mislimo na pandemiju korona virusa, Ročesti podvlači da sada više nego ikad važi ona stara sportska fraza: fokus samo na prvoj sledećoj utakmici.
- Dan za danom, nedelja za nedelja. Posebno sada sa kovidom i svime što se dešava u celom svetu. Ne možemo da razmišljamo o budućnosti, jer ne znamo ni šta će sutra da se desi, možemo samo da se koncetrišemo na ono što možemo da kontrolišemo. A to je naš rad, dan za danom - završava Ročesti.
Kurir sport