Ruska obaveštajna služba optužila je danas SAD da žele da podstaknu revoluciju za vreme predsedničkih izbora u Moldaviji 1. novembra, po modelu Belorusije i Kirgizije koje potresaju narodni protesti.
"SAD nastavljaju bez uzdržavanja da se mešaju u unutrašnje poslove prijatelja Moskve. Danas vidimo da Amerikanci organizuju revolucionarni scenario za Moldaviju u novembru", navodi šef ruske Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin.
Na izborima u Moldaviji glavni kandidati su aktuelni predsednik Igor Dodon, koji se smatra proruskim i bivša premijerka Maja Sandu, koja se smatra više proevropskom.
Te dve strane smenjivale su se na vlasti poslednjih godina i u prošlosti su se odvijali veliki postizborni protesti.
Nariškin optužuje Stejt department da ohrabruje opoziciju da organizuje "masovne protestne akcije" posle izbora, dok smatra da bi američka ambasada bila kriva ako bi tražila od bezbednosnih snaga da ne intervenišu u slučaju demonstracija.
U saopštenju ruska obaveštajna služba navodi da su SAD već pokušale "na grub način da utiču na postizbornu situaciju u Belorusiji i u Kirgiziji" ove godine.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko suočen je sa protestima od izbora 9. avgusta, uz optužbe za izbornu prevaru i nasilnu represiju nad opozicijom. Prema Minsku i Moskvi zapad je iza tih protesta.
Demonstracije obeležene nasiljem su primorale proruskog predsednika Kirgizije Sorobaja Ženbekova da podnese ostavku posle parlamentarnih izbora na kojima se smatralo da su kupovani glasovi. Ženbekov nije optužio strane snage da su iza njegovog pada i ustupio je svoje mesto nacionalističkom političaru sumnjive reputacije Sadiru Žaparovu.
U bivšem sovjetskom prostoru bilo je brojnih pobuna, revolucija ili većih protestnih pokreta posle izbora koji su smatrani nameštenim i da favorizuju autoritarne i korumpirane režime.
To se desilo u Gruziji (2003), Ukrajini (2004-2005 i 2014), Kirgiziji (2005, 2010, 2020), Moldaviji (2009), Jermeniji (2008,2018), Belorusiji (2020).
Moskva je nazvala te pobune "obojene revolucije", i redovno u njima vidi uplitanje Zapada.
Nariškin je sredinom septembra izjavio za ruske novinske agencije da su SAD finansirale belorusku opoziciju i podstakle proteste.
Nariškin je rekao da prema informacijama kojima raspolaže služba "SAD igraju ključnu ulogu u trenutnom razvoju događaja u Belorusiji" i da su izdvojile desetine miliona dolara za finansiranje beloruskih opozicionih grupa.
Kurir.rs/Beta