Ekstremisti spremali otmicu guvernerke kako bi započeli građanski rat
Objavljeno
21.10.2020. 18:33h
Profimedia
Uhapšeno je 13 muškaraca koji su planirali napad na sedište vlade Mičigena i „suđenje” Grečen Vitmer, koju je prethodno kritikovao Donald Tramp
Trinaest muškaraca, od toga sedmorica povezanih s antivladinom milicijom Wolverine Watchmen, uhapšeno je zbog optužbi da su nameravali da kidnapuju guvernerku Mičigena Grečen Vitmer.
Oni se takođe terete da su planirali da izvrše napad na zgradu državnih zakonodavnih vlasti i ugroze sprovođenje zakona, navode iz tužilaštva.
Trening
Osumnjičeni se terete da su nameravali da izvrše otmicu guvernerke, demokrate koja se s predsednikom Donaldom Trampom sukobila zbog restrikcija protiv korone, a u susret predstojećim predsedničkim izborima, prenosi agencija Rojters.
Šestorica ljudi je optužena na federalnom sudu zbog zavere i planiranog kidnapovanja, dok su sedmorica optužena pred državnim sudom.
- Pojedinci u pritvoru su osumnjičeni da su pokušali da otkriju kućne adrese policajaca i agenata kako bi ih napali, pretili su nasiljem planirajući da započnu građanski rat, a planirali su i trenirali za napad na zgradu vlade u Mičigenu kako bi oteli zvaničnike, među kojima i guvernerku - rekla je Dejna Nesel, javni tužilac Mičigena.
Milicija Wolverine Watchmen je od novembra 2019. godine koristila Fejsbuk kako bi regrutovala članove. Obučavani su da upotrebljavaju vatreno oružje i izvedu napad na vladu i izazovu građanski rat, navodi se u optužnici. Grupa je Vitmenovu planirala da otme pre održavanja predsedničkih izbora, i to „kako bi joj sudila zbog veleizdaje” i navodnog kršenja Ustava SAD.
AP
foto: AP
Kritičan značaj
Mičigen je od ključnog značaja na predstojećim predsedničkim izborima, koji će biti održani 3. novembra. Ova država našla se u fokusu Trampa i njegovih pristalica nakon što je Vitmenova uvela mere karantina zbog koronavirusa, koje su oni kritikovali. Tom prilikom organizovani su protesti, na kojima su učestvovali i naoružani pripadnici militantnih grupa.
Sam Tramp je preksinoć kritikovao Grečen Vitmen na Tviteru tvrdeći da ga je ona nazvala rasistom, iako to nije tačno, a onda dodao:
- Nije mi ni zahvalila za sve što sam uradio za Mičigen. Ona je užasno loš guverner za sve osim za njenog muža.
Guvernerka je pozvala Belu kuću da ublaži ton.
- Činjenica je da me napadaju nakon što je otkriveno da neko planira da me ubije. Napadaju me, a pristojni ljudi bi me pitali kako sam. To pokazuje o čemu se sve odlučuje na izborima i govori o karakteristikama ljudi za koje se glasa - rekla je ona za CNN.
Ovo je samo jedan od incidenata u kojima su poslednjih godina učestvovale milicije, poput onog u Šarlostvilu 2017.
Analiza Penijela E. Džozefa
Opšta mržnja i pobuna
- Amerikanci žive u istorijskim vremenima: pandemija korone, protesti do kojih su dovela ubistva Džordža Flojda i Brione Tejlor, jačanje pokreta Crni životi su važni i spektar federalnih agenata u crnom koji se sukobljavaju s mirnim majkama odevenim u belo. Amerikanci žive u eri kada je trud da se izgradi nov nacionalni identitet, koji je Martin Luter King nazvao "voljenom zajednicom" bez rasne nepravde, suprotstavljeni nacionalnom mitu ukorenjenom u rasizmu belaca. Ukorenjeni sistem represije se nije promenio, a pobeda Donalda Trampa 2016. pokazala je svu dubinu rasne mržnje i straha onih koji su geslo "Učinimo Ameriku ponovo velikom" shvatili kao obnovu rasnog suprematizma. Ova godina je dovela do najdinamičnijeg društvenog pokreta koji se bori za rasnu jednakost, pokret Crni životi su važni je probudio naciju i ukazao na rasizam, pa su i milioni belih Amerikanaca izašli na ulice i pobunili se zbog ubistva Džordža Flojda - napisao je za CNN Penijel E. Džozef, direktor Centra za istraživanje rase i demokratije i profesor istorije Univerziteta Teksasa u Ostinu.
Uzroci i posledice sistemskog rasizma u najmoćnijoj zemlji sveta
Rasizam ukorenjen u američko društvo
Demonstracije zbog ubistva Džordža Flojda nisu ni prve, a ni poslednje do kojih je došlo zbog brutalnog ponašanja belih policajaca prema Afroamerikancima.
Samo od 2013. do 2019. policajci su ubili njih 1.944, iako je 17,3 odsto bilo nenaoružano. Međutim, u 98,7 odsto slučajeva protiv tih policajaca nije ni podneta optužnica. Jedan od glavnih razloga za to je rasizam, koji je duboko ukorenjen u američko društvo.
Rasizam u SAD nije ništa novo, on postoji od dolaska Evropljana u Severnu Ameriku - Indijanci su smatrani divljacima koje treba ubijati ili držati u rezervatima, crnci imovinom koja je otimana i dovožena iz Afrike, decenijama je zakonom bilo zabranjeno zapošljavati Kineze, a u vreme Drugog svetskog rata 120.000 Amerikanaca japanskog porekla držano je u logorima... I sve to uprkos tome što je već u Deklaraciji nezavisnosti iz 1776. pisalo: "Mi smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su darovani od strane njihovog Tvorca određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom."
- U istoriji sveta ne postoji zemlja u kojoj je rasizam važan, i to toliko dugo, kao što je u Sjedinjenim Državama. I problem "linije boje", kako ga je V. E. B. Duboa nazvao, i dalje je s nama. Zato pitanje "kako je to počelo" nije samo pitanje istorijske znatiželje, a još je važnije pitanje "kako će se završiti" ili, ako postavimo pitanje drugačije: da li je moguće da belci i crnci žive zajedno bez mržnje. U svakom slučaju, robovlasništvo se u Novom svetu veoma brzo razvilo u regularnu instituciju, normalan radni odnos crnaca prema belcima. S tim se razvijao poseban rasni osećaj - nekad mržnja, nekad prezir, nekad sažaljenje - koji je pratio niži položaj crnaca u Americi 350 godina, tu kombinaciju inferiornog statusa i ponižavajućih misli zovemo rasizam - piše istoričar Hauard Zin u čuvenoj "Narodnoj istoriji SAD".
Kad je 2009. godine Barak Obama postao prvi Afroamerikanac na mestu predsednika SAD, mnogi su pomislili da je to označilo kraj rasizma. Međutim, rasizam je i dalje tu, a da li će SAD, koje sebe nazivaju "zemljom slobode i pravde", zaista to postati za sve Amerikance, bez obzira na boju kože, teško je reći.
foto: Profimedia
TOP 5
Najopasniji incidenti u 21. veku
1. MASAKR U HRAMU
5. avgust 2012. Hram Sika u Viskonsinu
8 MRTVIH
Napadač: Vejd Majkl Pejdž
• Član Hamerskinsa, neonacističke grupe, rešio da ubije što više Indijaca
2. PUCNJAVA U CRKVI
17. jun 2015. Metodistička crkva u Čarlstonu
9 MRTVIH
Napadač: Dilan Ruf
• Rasista koji je rešio da ubije što više Afroamerikanaca
3. UBISTVO NA UTAKMICI
14. jun 2017. Bejzbol stadion u Aleksandiji
1 MRTAV
Napadač: Džejms Hodžinson
• Levičar došao na skup koji organizuje Kongres, ali je ubijen u pucnjavi u kojoj je ranio senatora i još pet ljudi
4.KRVOPROLIĆE U EL PASU
3. avgust 2019. Prodavnica „Volmarta”
u El Pasu
23 MRTVIH
Napadač: Patrik Krusijus
• Ubica je u svom manifestu napisao da mu je cilj zaustavljanje invazije Latinoamerikanaca
5.„PREGAZITE IH”
2017-2020. Širom Sjedinjenih Država
VIŠE OD 20
MRTVIH
Napadači: Razni
• Počelo je u Šarlotsvilu, gde je Džejms Aleks Filds pregazio levičarske demonstrante. Ovi napadi na levičare i članove pokreta Crni životi su važni nastavljeni su i u 2020, kad je ubijeno najmanje 19 ljudi