Najuticajniji umetnik 20. veka Pablo Pikaso bio je harizmatičan isto koliko i talentovan, veliku ljubavnik, a hoće li to uspeti da dočara glumac Tihomir Stanić, saznaćemo u nedelju, za kada je u Atelje 212 zakazana premijera komada "Jedan Pikaso".
Drama savremenog američkog dramskog pisca Džefrija Hačera smeštena je u okupirani Pariz 1941. godine. Baratajući poznatim biografskim podacima iz Pikasovog života, kao i stvarnim događajima iz perioda Drugog svetskog rata, Hačer otvara prostor za uzbudljivu spekulaciju: kako bi izgledao mogući susret poznatog umetnika, za koga znamo da je period okupacije proveo u Parizu, i predstavnika nacističkog režima, u ovoj drami vrlo privlačne i obrazovane Gospođice Fišer.
Komad se, istražujući Pikasov život i umetnost, bavi položajem umetnika u teškim vremenima, odnosom umetnosti i rata, stvaranjem i cenzurom.
- Ima u komadu puno biografije, ali radnja se događa u jednoj noći, noć uoči rođendana Pikasovog, zato će i premijera biti 25. oktobra, na umetnikov rođendan. Sofija Juričan igra jednu službenicu nemačkog ministarstva kulture. Dobija zadatak od Gebelsa da s Pikasom napravi dogovor. Duo drama je u pitanju, režira je Erol Kadić. Planirana je za malu scenu, ali zbog epidemiološke situacije igraćemo je na velikoj - kaže Stanić za Kurir.
Za vreme nemačke okupacije Pariza tokom Drugog svetskog rata navodno je jednom prilikom neki nemački oficir, videvši fotografiju slike "Gernika" u stanu Pabla Pikasa, upitao: "Da li ste vi ovo uradili?" Slikar je odgovorio: "Ne, vi ste." Kad su od slavnog španskog umetnika naručili rad za Svetsku izložbu u Parizu 1937. godine, on se dugo premišljao o temi. A onda se odigrao stravičan događaj o kome se nije smelo ćutati. Na Svetskoj izložbi se pojavilo monumentalno, potresno platno, koje je obeležilo istoriju umetnosti i postalo simbol ljudskog vapaja protiv užasa i besmisla rata.
Tihomir Stanić spreman čeka premijeru, a bio je jedini koji je ustao protiv imenovanja sadašnjeg upravnika Atelje 212, pisca Novice Antića.
- Nekoliko puta davao sam otkaze i odlazio iz Ateljea, uzimao neplaćeno, ali shvatio sam da to nema puno smisla. Nisam reagovao protiv Novice Antića, već protiv načina na koji je imenovan, ali bio sam usamljen u toj pobuni i onda sam odlučio - pa dobro, ako se ne slažem sa nečim u tom pozorištu što se dešava, onda je bolje da svojim prisustvom iznutra delujem u onom pravcu u kom mislim da pozorište treba da ide nego da prepustim to. Sad se ispostavilo, ja sam oštro reagovao, a uzmite program Ateljea - igram najviše predstava - poručuje glumac.
Kurir/ LJ. Radanov, foto: Boško Đorđević