Uoči 2015. godine, Džoana Rouds je dobila panični mejl od lekara koji radi u bolnici Rojal Brompton, najvećem centru za bolesti srca i pluća u Velikoj Britaniji.
Užasna gljivica je napadala kožu pacijenata, šireći se jedinicom intenzivne nege, iako je bolnica održavala opsežne protokole za kontrolu infekcije.
„Doktor me zamolio da pogledam ... Pomislila sam, koliko to može biti loše?“ priseća se Roudsova, stručnjak za zarazne bolesti sa Imperial Koledža u Londonu koji proučava antifungalnu rezistenciju. Roudsova je uskočila da pomogne jednoj od najboljih svetskih kardioloških bolnica da identifikuje patogen i ukloni ga iz prostorija. Klica je bila Kandida auris, u to vreme malo poznata. Ono što je videla zaprepastilo ju je: „Mislite da je COVID-19 loš dok ne vidite Kandidu auris.“
Kandida auris je superbakterija, patogen koji može izbeći lekove stvorene da je ubiju - a rani znaci sugerišu da pandemija COVID-19 možda potiče infekcije visoko opasnog kvasca. To je zato što je C. auris posebno istaknut u bolničkim okruženjima, koja su ove godine preplavljena ljudima zbog koronavirusa.
Superbakterija se tvrdoglavo drži na površinama kao što su čaršavi, ograde kreveta, vrata i medicinski uređaji - olakšavajući kolonizaciju kože i prelazak sa jedne osobe na drugu. Štaviše, pacijenti koji imaju epruvete koje ulaze u njihovo telo, poput katetera ili onih za disanje ili hranjenje, u najvećem su riziku od infekcija C. auris, a ovi invazivni postupci postali su češći zbog respiratorne insuficijencije povezane sa COVID-19 .
„Na nesreću, bilo je mesta na kojima smo videli ponovni rast C. auris“, kaže Tom Čller, šef ogranka za mikotične bolesti u američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. „Videli smo i da je ušao u neke od bolnica za akutnu negu, a takođe i u neke jedinice COVID-19 ... postoji zabrinutost da ćemo ga se, kada se jednom pojavi u bolnici, teško rešiti.“
Pre njegovog nastanka 2009. godine, gljivice iz roda Kandida bile su najpoznatije po tome što su uzrokovale benigne slučajeve drozda, belog takoga na jeziku ili genitalijama. Od tada se nekoliko hiljada infekcija C. auris proširilo na najmanje 40 zemalja u kojima su u 30 do 60 procenata povezani sa smrtnim slučajevima. Poređenja radi, koronavirus ubija oko jedan odsto zaraženih, ali je u kratkom vremenskom periodu pogodio veći broj ljudi.
Zabrinjava to što bi slučaj da C. auris postane sve češći u bolnicama ili široj javnosti mogao podstaći rastuću krizu superbakterija koje su već zarazile milione širom sveta. Prošle godine je CDC klasifikovao C. auris kao jednu od najvećih pretnji otpornosti na droge u Americi. Sada, iako je prerano za potvrđivanje direktnog udarnog efekta, SAD su zabeležile 1.272 potvrđena slučaja C. auris u 2020. godini, što je 400 posto više u odnosu na ukupan broj zabeleženih tokom cele 2018. godine, najnovije godine sa dostupnim podacima.
Stvarni broj će verovatno biti mnogo veći, s obzirom da je pandemija COVID-19 zaustavila veći deo nadzora nad C. auris u bolnicama i zato što klica često može kolonizovati čovekovu kožu bez stvaranja simptoma.
Takve superbakterije mogu takođe doprineti desetinama hiljada viška smrtnih slučajeva koji su se dogodili tokom ere COVID-19. Eto zašto lekari širom sveta oglašavaju alarm.
2011. godine, Anurada Čovdhari radila je u svojoj laboratoriji u Nju Delhiju, kada je dobila neočekivanu gomilu uzoraka krvi iz dve bolnice. Tajanstvene gljivične infekcije nikle su u odeljenjima intenzivne nege i neonatalnim odeljenjima, pa je Čovdhari, profesorka medicinske mikologije na Institutu za grudne bolesti Valabhbhai Patel, Univerziteta u Delhiju, regrutovana da identifikuje klicu genetskim pregledom i da preporuči najbolji lek za lečenje. Rezultati su je zaprepastili.
Uzorci gljivica prikupljeni od pacijenata - poznati kao izolati - nisu bili u sistemu identifikacije koji mikrobiološke laboratorije koriste za praćenje gljivičnih infekcija, kaže ona. „Bila je to Kandida auris. Morala sam da pitam: „Šta je C. auris?“
Superbakterija je prvi put identifikovana dve godine ranije u uhu pacijenta („auris“ je latinski za uho), ali Čovdhari je ranije nije videla. Najveće iznenađenje bilo je to što su svi uzorci bili otporni na flukonazol - lek prve linije za lečenje različitih gljivičnih i kvasnih infekcija. Otkako su ona i njena grupa objavile svoju studiju o epidemiji u Nev Delhiju 2013. godine, istraživači su saznali da je C. auris gotovo uvek otporan na ovaj lek i hemijske srodnike u svojoj porodici - poznate kao azoli. Neke varijante su takođe otporne za druge dve glavne klase antimikotičnih lekova.
Zbog toga se Čovdhari sada okrenula ka kritično obolelim pacijentima sa COVID-19 koji su primljeni na JIL u Delhiju i stekli kandidiju, gljivičnu infekciju Candide u krvotoku. U maloj studiji objavljenoj 27. avgusta, njen tim je otkrio da je 10 od 15 takvih pacijenata imalo C. auris otpornu na lekove - koja je verovatno stečenu u bolnici.
Svi uzorci su mogli da plutaju u flukonazolu, ali su četiri izolata C. auris takođe bila rezistentna na amfotericin B, antimikotični lek druge linije. Otpornost na dve klase lekova posebno zabrinjava jer Indija ima ograničen pristup trećoj opciji za antimikotično lečenje: ehinokandinima. Šest pacijenata je umrlo.
„Trenutno brinemo da vidimo objavljene slučajeve pacijenata sa COVID-19 i drugim gljivičnim infekcijama, pri čemu ljudi zaista obolevaju i umiru“, kaže Roudsova, dok se ona i drugi kliničari u Velikoj Britaniji suočavaju sa jesenskim naletom koronavirusa. „Očekujemo da ćemo to videti i sa C. auris.“
I ona i Čovdhari ističu važnost testiranja i traženja kontakata - ključne intervencije u kontroli COVID-19 koje su takođe ključne u borbi protiv širenja C. auris. Oni se zalažu za to da se pacijenti rutinski pregledaju zbog superbakterije, što uključuje sakupljanje brisa kože, krvi ili urina radi testiranja DNK kvasca. Nakon što pacijent testira pozitivno na C. auris, radi se medicinski postupak poznat kao ispitivanje osetljivosti kako bi se utvrdilo da li bilo koja od tri klase antimikotičnih lekova može ublažiti infekciju.
Ove taktike mogu pomoći u praćenju smrti uzrokovane superbugom, proces koji je često komplikovan jer se zaraza obično dobije u bolnicama među ljudima koji su već bolesni sa nečim drugim.
„Ako ga ne identifikujemo, onda ne znamo da li pacijent umire od COVID-19 ili neke druge infekcije“, kaže Čovdhari, ali „ako je otporan na lekove, kako ćemo ga lečiti?“
Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine navedla antimikrobnu rezistenciju kao jednu od deset najvećih pretnji globalnom zdravlju. Strah agencije je da se čovečanstvo vraća u vreme kada se lako izlečive infekcije - poput tuberkuloze i gonoreje - više ne mogu držati pod kontrolom.
Globalna prekomerna upotreba antimikrobnih lekova na domaćim životinjama i u humanoj medicini označena je kao uzrok za pojavu superbakterija. Ali gledajući unapred, Ramanan Lakminaraian, osnivač i direktor Centra za dinamiku bolesti, ekonomiju i politiku u Vašingtonu, kaže da su on i drugi istraživači zabrinuti zbog uloge koju će klimatske promene imati u širenju gljivičnih infekcija.
Istraživači su zabrinuti zbog uloge koju će klimatske promene imati u širenju gljivičnih infekcija.
Pregled istraživanja objavljen prošle godine u časopisu mBio, Američkog društva za mikrobiologiju, sugeriše da je C. auris „možda prvi primer nove gljivične bolesti koja je nastala usled klimatskih promena“. Kada ljudi pate od infekcija, imamo tendenciju da razvijemo groznicu kao odbranu. Visokw temperature pomažu u uništavanju klica, u konceptu poznatom kao zona termičke restrikcije sisara. Izveštaj tvrdi da kako se gljive poput C. auris prilagođavaju višim temperaturama okoline usled globalnog zagrevanja, mogu da probiju ovu toplotnu odbranu. To znači da ćemo u budućnosti možda videti ne samo širenje postojećih gljivičnih infekcija, već i novih koje se zahvataju kod ljudi.
„Gljivična rezistencija može biti jednako opasna kao i rezistencija na antibiotike“, kaže Lakminaraian, nagoveštavajući superbakterije poput Clostridioides difficile ili tuberkulozu otpornu na više lekova. Te moćne bakterije čine 99 procenata od 2,8 miliona infekcija superbakterijama koje se svake godine prijavljuju u SAD-u, što dovodi do približno 35.000 smrtnih slučajeva.
Na Indiju se dugo gledalo kao na leglo otpornosti na lekove, a sada je nacija postala glavni centar Azije za COVID-19. Ponovo u Nju Delhiju, polovina laboratorijskog osoblja Anuradhe Čovdhari nedavno je imala pozitivan test na COVID-19. Dvoje je umrlo. Uprkos ličnim nedaćama, zahvalna je što se ljudi bude zbog opasnosti koju predstavlja C. auris.
„Svi su u početku mislili da je ovo problem usmeren na Indiju - da to nije njihov problem“, kaže ona. „Mučila sam se i radila sam, ali drago mi je sada što svet radi na tome. Gljivične infekcije ne treba zanemariti. “
Kurir.rs/National Geographic