Mafija je svoje delovanje - likvidacije, otmice, reketiranje, pljačke - pojačala baš u trenutku kada je jedinstvo svih Srba u regionu najveće do sada i pošto je država ostvarila značajne diplomatske uspehe u rešavanju problema Kosova i Metohije
Objavljujući nemilosrdan obračun s mafijom, država Srbija je pokazala odlučnost da uđe u rat koji će uništiti kriminalne grupe i razotkriti u rukama kojih političkih struktura su one bile instrument. Jasno je da je jaka Srbija s Aleksandrom Vučićem na čelu njima smetnja i da su spremni na sve u nameri da sačuvaju svoje pozicije i ogromnu moć koju su stekli.
Priterani uza zid
Indikativno je da je mafija svoje delovanje - likvidacije, otmice, reketiranje, pljačke, sejanje straha - pojačala baš u trenutku kada je jedinstvo svih Srba u regionu najveće do sada i kada je država ostvarila značajne diplomatske ofanzive kada je reč o rešavanju problema Kosova i Metohije. A ne smemo nikada da zaboravimo da su gotovo iste okolnosti bile i 2003. godine, kada je u sukobu sa zemunskim klanom i delovima države koji su stajali iza njih ubijen tadašnji premijer Srbije Zoran Ðinđić. Država je tada poražena od mafije, i to više nikada ne smemo da dozvolimo. Veze tadašnjeg podzemlja sa političkim strukturama nikada nisu istražene, ali njihovo nesumnjivo postojanje i tada, kada je ubijen Ðinđić, i danas, kada se država ponovo upušta u rat s kriminalom, upozorava i opominje.
Uprkos ovakvim okolnostima, predsednik Srbije je odlučan u nameri da „rasturi bandu maljem u glavu“, kako je nedavno poručio. Jedno je sigurno - ova najava priterala je mafiju uza zid i ona, po svemu sudeći, neće sedeti skrštenih ruku, već će spremiti odgovor. Pojedini bezbednjaci ocenjuju da će čak udariti na porodicu i saradnike predsednika.
Ovde se mora postaviti pitanje ko upravlja mafijom, odnosno ko je to, kako je rekao Vučić, „pomislio da treba da premesti jedan centar iz nekog drugog regiona u Beograd, da neku drugu republiku bivše Jugoslavije zameni Beogradom“? Da li je u pitanju kriminalna grupa koja teroriše građane Srbije, a bliska je kavačkom klanu, koji je u Crnoj Gori povezan sa određenim političkim grupacijama? Upućeni smatraju da je banda koju Vučić pominje zapravo mafija koju određene političke strukture koriste za svoje ciljeve. Ove političke skupine su čak u stanju da diriguju tim kriminalnim grupama tako da pomisle da rade u svom interesu, a zapravo rade za ciljeve tih političkih struktura.
Potpukovnik KOS u penziji Ljuban Karan kaže da mafija u ovom momentu jeste instrument nekih političkih struktura.
- Najvidljivije je kada se pomoću mafijaških struktura prave neredi po narudžbini, primenjuju različite provokacije ili kada se primeni nasilje protiv pojedinaca koji su politički neistomišljenici. Onaj deo opozicije koji koristi nasilje želi na vlast silom, i tu je sprega s mafijom vidljiva. Ali druge političke strukture imaju tajnu vezu s mafijom. Često se pronalazi obostrani interes: strukture iz politike koriste mafiju da dođu do vlasti i moći, a mafija dobija garnituru koja se s njom neće obračunati - objašnjava Karan.
Žele političku moć
Lider SDPS Rasim Ljajić, koji je bio blizak saradnik Zorana Ðinđića, upozorava da se mafija nikad ne zadovoljava samo finansijskom moći, već da teži da osvoji i političku moć.
- Borba protiv kriminala i mafije jedan je od državnih prioriteta i preduslov za stvaranje normalnog društva i stabilne države. Zato je ova najava predsednika Vučića od ogromne važnosti i zaslužuje podršku celokupne javnosti. Mafija se nikad ne zadovoljava finansijskom moći koju kriminalom ostvari, već je sledeća stepenica osvajanje političke moći i uticaja. Imali smo prilike da vidimo kako je zemunski klan funkcionisao posle 2000, a sve to je kulminiralo 2003. ubistvom premijera Ðinđića. Ako se na vreme ne obračuna s mafijom, onda tu nema više ni ozbiljne ni jake države, ni demokratskog društva - kaže Ljajić.
Ekipa Kurira/ Foto: Shutterstock