Dok mediji bruje o porastu broja zaraženih, a širom Evrope se uvode nova zatvaranja, optimistične najave da bi uskoro na tržištu mogla da se pojavi prva vakcina mnogima zvuče kao jedina nada.
Ukupno 11 vakcina širom sveta je u poslednjoj kliničkoj fazi ispitivanja u kojoj se desetinama hiljada ljudi daje vakcina ili plasebo.
Naučnici i farmaceutski koncerni sada nestrpljivo čekaju da se dovoljan broj tih ljudi u svakodnevnom životu zarazi virusom. Ako se ispostavi da su svi ili skoro svi zaraženi oni koji su dobili plasebo, to bi značilo da su oni koji su dobili vakcinu zaštićeni. I ona bi onda dobila dozvolu.
Nemački ministar zdravlja Jens Špan je ipak oprezan i kaže da se na vakcinu može računati početkom sledeće godine, verovatno do marta, ali možda i kasnije.
U nemačkoj biotehničkoj kompaniji BioNTech vide dobre šanse da baš oni budu prvi. U najboljem slučaju, dozvolu za proizvodnju bi, nadaju se, mogli da dobiju već sredinom novembra.
U saradnji s gigantima farmaceutske industrije i uz izdašnu finansijsku pomoć država, više kompanija širom sveta već planira masovnu proizvodnju ili kupuje stotine miliona staklenih posudica u kojima će se skladištiti doze vakcina.
Američka vlada sprovodi gotovo vojnu operaciju – a zaista je i vodi vojska – pod nazivom "Operation Warp Speed" u kojoj osam firmi dobija deset milijardi evra. Cilj je da do januara bude spremno 300 miliona doza vakcina za američke građane.
Kao SAD, ni Evropska unija ne želi da uloži sav novac samo u jednu opciju – jer se ne zna koja će vakcina propasti u poslednjoj fazi testiranja ili koja će se kroz koji mesec pokazati kao najefikasnija. Zato je EU već osigurala nabavku 800 miliona doza od šest različitih proizvođača.
Prema broju stanovnika, Nemačka bi trebalo da dobije 150 miliona doza. Ali Berlin istovremeno pregovara i direktno s BioNTechom o dodatnim dozama. Nemačka planira formiranje najmanje 60 centara za vakcinaciju, verovatno u prostranim velesajamskim dvoranama, kako bi se brzo i bez gužve moglo vakcinisati što više ljudi.
Dakle, uskoro jedan ubod u ruku i korona će biti samo još mutno sećanje? Stručnjaci upozoravaju da ne treba gajiti takve iluzije.
"Još godinama ćemo morati da živimo s virusom: držimo razmak, često peremo ruke, nosimo maske", kaže Frank Ulrih Montgomeri, predsednik Svetskog udruženja lekara (CPME).
On dodaje da može da potraje i nekoliko godina dok celo stanovništvo ne bude vakcinisano.
"Za vakcinaciju svih odjednom nema ni dovoljno vakcina ni dovoljno medicinskog osoblja", kaže Montgomeri.
Prema preporukama EU, koje bi trebalo da usvoje zemlje članice, sve dok ne bude dovoljno vakcina za sve, prioritet bi trebalo da ima medicinsko osoblje, stariji od šezdeset godina i hronično bolesni. Nemački ministar Špan ponovio je ovih dana da će vakcinacija u toj zemlji biti isključivo dobrovoljna.
Kako onda to izgleda, opisao je Dejvid Salisburi, jedan od vodećih britanskih stručnjaka za imunizaciju koji savetuje tamošnju vladu: ako pretpostavimo da će 75 odsto starijih sugrađana otići na dobrovoljnu vakcinaciju i da će vakcina zaštititi 75 odsto vakcinisanih, proizilazi da će zaštićeno biti tek nešto više od polovine starijih koji su u rizičnoj grupi.
Naučnici upozoravaju da, pri neslućenoj brzini kojom se razvijaju vakcine protiv korone – ne treba očekivati čudotvorne uspehe. Ugledni nedeljnik Špigl je ovome posvetio naslovnu temu aktuelnog izdanja, a novinari su razgovarali sa šefovima vodećih kompanija koje razvijaju vakcinu.
"U idealnom slučaju, vakcina pruža dve stvari: sprečava ili ublažava bolest i, drugo, sprečava dalje prenošenje s čoveka na čoveka", kaže vlasnik i glavni istraživač BioNTecha Ugur Sahin. Ipak, dosadašnje studije sugerišu da vakcinisane osobe i dalje mogu da šire zarazu, ali da brže ozdrave pa u proseku zaraze manje ljudi.
Kad se podvuče crta, novinari zaključuju da vakcina neće jednim udarcem okončati pandemiju. "Verovatnije je da će to najpre biti vakcinu osrednje efikasnosti koje štiti od teškog toka bolesti, a možda i sasvim spreči izbijanje simptoma covida-19. Ali teško da će sprečiti sam prenos virusa", navodi se.
Još nije jasno hoće li će imunitet trajati nekoliko meseci, godinu dana ili možda duže.
Kad vakcina stigne, zaključuje Špigl, verovatno nas čekaju "haotični meseci" s mnogo otvorenih pitanja. Recimo, koliko je efikasna i sigurna vakcina, koliko ćemo doza osigurati, ko prvi treba da se vakciniše? I kako vakcinisati čitavo stanovništvo?
Kurir.rs/Dojče vele