Metju Loflin je kašljao krv, trudio se da diše i gubio svest u ćeliji dok je čekao suđenje zbog optužbi za posedovanje droge u ovom istorijskom južnom gradu.
„Moram u bolnicu“, rekao je majci u telefonskom pozivu iz zatvora. "Umreću ovde."
Bilo je 28. marta 2014. godine, a njegovih sedam nedelja u pritvorskom centru okruga Četam bilo je zamućenje zatamnjenja i ubrzanih otkucaja srca.
Više medicinsko osoblje zatvora - dr Čarls Pag i dve dobro poverljive medicinske sestre - složile su se da mu je potrebna hospitalizacija. Ali tom potezu usprotivio se viši menadžer njihovog poslodavca, Corizon Health Inc, koji je imao ugovor vredan više miliona dolara za upravljanje zdravstvenom zaštitom zatvora, prema sudskim evidencijama i bivšem medicinskom osoblju.
Kada je Loflinov rendgen 7. aprila pokazao sumnjivo mesto u grudima, Pag je pokušao drugi plan: poslao je Loflina kardiologu verujući da bi specijalista želeo da bude hospitalizovan. Posle brzog pregleda, kardiolog ga je poslao pravo u bolnicu, ali bilo je prekasno. Loflinu, 32, se stanje brzo pogoršao, pretrpevši nepovratno oštećenje mozga. Preminuo je 24. aprila.
Njegova smrt bila je druga u dva meseca koju su Pag i medicinske sestre Betti Riner i Linne Villiams smatrali sprečljivim, internim zatvorskim beleškama i mejlovima proizvedenim u parničnom programu. Tog avgusta, trio se sastao sa šerifom i optužio Corizon da prednost daje profitu nad životima.
Corizon je otpustio sve trije, pokrenuvši tužbu za nepravosnažni raskid ugovora rešen pod poverljivim uslovima. Tužioci su se složili da neće raspravljati o svojim navodima.
Rojters je potkrepio svoje tvrdnje o neispravnoj nezi u zatvoru u ovom gradu domova sa antebelumom i hrastovima prekrivenim mahovinom. Priča o smrtonosnom zanemarivanju prikupljena je putem ranije neprijavljenog svedočenja uzbunjivača, hiljadama sudskih i policijskih dokumenata, intervjuima sa više od desetak bivših medicinskih i zatvorskih službenika i poverljivim izveštajima monitora.
U poslednjim godinama angažmana kompanije Corizon od 2014. do 2016. godine, lekovi na recept su nestali, pacijentima za koje medicinsko osoblje smatra da su teško bolesni, hospitalizacija odbijena, mentalno bolesni zatvorenici nisu lečeni, a evidencija je falsifikovana, pronašao je Routers. Sedmice su prolazile bez lekara na licu mesta, prepuštajući brigu medicinskim sestrama i video pozive sa lekarima. 400 mentalno oboljelih zatvorenika, gotovo četvrtina njegove populacije, liječio je jedini psihijatar. Corizon je rekao da je briga o pacijentima na prvom mestu i rekao svom osoblju da hospitalizuju zatvorenike kada je to potrebno.
Ipak, zatvorenik je umro od izlečivog stanja srca nakon što su odbijeni zahtevi njegovog lekara za hospitalizaciju. Stražara je osakatio zatvorenik koji nije dobio lekove. Još jedan zatvorenik umro je od krvnog ugruška u nozi 32 sata nakon što je puzao po podu moleći da ode u bolnicu.
Kvarovi u zatvoru u Savani govore o nacionalnom trendu. Više od 60% najviših američkih zatvora sada angažuje privatne kompanije za pružanje medicinske pomoći zatvorenicima, utvrdio je Rojters, a ta promena je učinila danak: više mrtvih.
Rojtersov pregled smrtnih slučajeva u više od 500 zatvora utvrdio je da su od 2016. do 2018. godine oni koji se oslanjaju na jednog od pet vodećih zdravstvenih radnika u zatvorima imali veće stope smrtnosti od ustanova u kojima medicinske usluge vode vladine agencije. Analizom su procenjeni smrtni slučajevi od bolesti i zdravstvenih stanja, samoubistva i akutni efekti droga i alkohola.
Zatvori sa javno upravljanim medicinskim službama, koje su obično vodili šerifova kancelarija ili lokalno zdravstveno odeljenje, u to vreme imali su u proseku 12,8 smrtnih slučajeva na 10.000 zatvorenika. Zatvori sa zdravstvenom zaštitom jedne od pet kompanija imali su dodatnih 2,3 do 7,4 smrtnih slučajeva godišnje na 10.000 zatvorenika. Stope smrtnosti su bile više za 18% do 58%, u zavisnosti od kompanije.
Rojtersova revizija dosad je najokončnije ispitivanje koje otkriva rizike koji su se pojavili kad su stotine zatvora prihvatile više milijardi milijardi dolara popravne zdravstvene zaštite i obećanja o kvalitetnoj nezi i kontrolisanim troškovima. Deo je većeg Rojtersovog ispitivanja kojim je utvrđeno da dve trećine mrtvih zatvorenika, uključujući Loflina, nikada nisu imale dan na sudu zbog navodnih krivičnih dela zbog kojih su držane.
Corizon, među najvećim nacionalnim zdravstvenim kompanijama, sada upravlja negom oko 116.000 zatvorenika u državnim i okružnim ustanovama na više od 140 lokacija u 15 država.
U intervjuu, izvršni direktor Corizona, Džejms Himan, rekao je da samo stope smrtnosti u zatvorima nisu valjani pokazatelj „kvaliteta performansi ... u onome što je veoma složen skup stanovništva“. Rekao je da Rojtersovi nalazi nisu uzeli u obzir izazove pružanja nege dvema različitim grupama zatvorenika: onima koji ostaju u zatvoru manje od mesec dana i onima koji ne mogu da priušte kauciju ili izdržavaju kazne posle osuđujuće presude.
U Savani, Corizon je na kraju zamenjen drugim dobavljačem usred niza smrtnih slučajeva. Corizon je rekao da nikada nije žrtvovao brigu zbog profita.
„Ne bih operisao ni ostao u takvom okruženju“, rekao je dr Kelvin Džonson, glavni medicinski službenik kompanije u Tenesiju od 2014. do 2016. godine.
Himan je rekao da statističari kompanije Corizon ne veruju da je razlika u stopama smrtnosti za zatvore koji se ugovaraju sa kompanijom Corizon „statistički značajna“. Iako je svaka smrt u zatvoru „značajna“, kompanija je osporila Reutersovu metodologiju i „pretpostavke koje iz toga proističu“.
Mnogi faktori mogu doprineti stopi smrtnosti zatvora, kao što je celokupno zdravlje stanovništva i veličina njegovog budžeta, i nemoguće je sve takve promenljive objasniti javno dostupnim podacima. Ali čak i nakon prilagođavanja veličine zatvora i stope smrtnosti u toj oblasti, Rojters i dva nezavisna statističara i dalje su otkrili statistički značajne razlike između zatvora sa javno pruženom medicinskom negom i onih sa zdravstvenom zaštitom kojom upravlja jedan od glavnih dobavljača.
Do 1970-ih zdravstvena zaštita u zatvoru bila je minimalna. Većina zaključavanja nudi malo više od prve pomoći, pokazalo je istraživanje Američkog lekarskog udruženja iz 1972. godine.
Zatim je 1976. godine američki Vrhovni sud presudio da „namerna ravnodušnost“ prema medicinskim potrebama zatvorenika predstavlja „nepotrebno i bezobzirno nanošenje bola“, kršeći Osmi amandman. Zatvorenici su počeli da tuže, a 1980-ih se pojavila popravna zdravstvena industrija.
Industrija se širila tokom devedesetih i ranih 2000-ih kao pokušaj deinstitucionalizacije mentalno oboljelih podstakao je zatvaranje bolnica za mentalno zdravlje - slanjem mnogih bivših pacijenata na ulice, a zatim i zatvorom.
Do 2010. godine, gotovo polovina američkih zatvora koje je anketirao Rojters okrenula se privatiziranoj medicinskoj zaštiti. Do 2018. godine 62% je dobilo privatizovane usluge.
Danas nekolicina kompanija dominira zatvorskim zdravstvenim poslovanjem: Vellpath Holdings Inc, NaphCare Inc, Corizon, PrimeCare Medical Inc i Armor Correctional Health Services Inc. Najveća, Vellpath, u vlasništvu je privatne vlasničke kompanije. Investiciona firma poseduje Corizon. NaphCare, PrimeCare i Armor su u privatnom vlasništvu.
„Ima smisla imati nekoga čija je specijalnost ulazak i briga o zatvorenicima“, rekla je komesar okruga Četam Helen Stoun. „Štednja novca“, rekla je, ključna je.
Mnogi šerifi prihvatili su šansu da odbace glavobolju upravljanja sopstvenim medicinskim operacijama. „To je paket aranžman i sve je učinjeno za vas“, rekla je kapetan Džesika Pit, čiji je pogon, zatvor okruga St. Luisu Duluth-u u državi Minesota, angažovao regionalnog dobavljača popravnog zavoda MEnD 2012. „Imamo fantastičnu negu.“
Ipak, čak i kada se doseg industrije proširio, nisu sprovedene velike studije koje bi procenile uticaj privatizacije na smrtnost zatvorenika. Da bi odgovorio na to pitanje, Rojters je istraživao 523 zatvora za zdravstvene i smrtne slučajeve od 2008. do 2019. Istražio je sve američke zatvore sa 750 ili više zatvorenika, plus 10 najvećih zatvora u skoro svakoj državi.
Od 2010. do 2015. godine, stope smrtnosti su uglavnom bile slične u zatvorima koji su koristili velike zdravstvene radnike i one sa javno upravljanom negom.
Ali od 2016. do 2018. godine, najnovije godine za koju su dostupni sveobuhvatni statistički podaci, stope smrtnosti su se razlikovale. Zatvori koji su koristili glavne kompanije imali su 691 smrtni slučaj među prosečnom ukupnom populacijom od 138.000 zatvorenika u tom trogodišnjem rasponu. Suprotno tome, u zatvorima koji su se brinuli pod javnim nadzorom smrtno je stradalo 587 osoba, dok su zbrinjavali više od 152.000 zatvorenika.
Svakako da neki javni sistemi trpe visoke stope smrtnosti. Ali u ravnoteži, ustanovio je Rojters, stope smrtnosti su veće kada je zdravstvo u rukama privatne industrije.
Sve u svemu, ustanove sa negom kojima upravljaju najveće zatvorske medicinske službe imale su 17 smrtnih slučajeva na 10.000 zatvorenika, u poređenju sa 13 smrtnih slučajeva u javnim jedinicama.
Ugovorima sa privatnim pružaocima usluga ponekad nedostaju kvantifikovani standardi za negu, utvrdio je Routers, poput zahteva za osobljem ili protokola za zdravstvene procene zatvorenika ili hospitalizacije. Takvi problemi mogu da se pojave u sistemima koji se vode javno, ali nisu zaključani u ugovorima niti zavise od dobiti.
Veličina takođe može igrati ulogu. Veće jurisdikcije su verovatnije da su javno vodile brigu o zatvorenicima pod okriljem zdravstvenog odeljenja, utvrdio je Rojters. Male i srednje županije, koje često posluju sa ograničenim budžetom, češće zapošljavaju privatne firme.
„Župani su pohlepni, ne žele da troše novac na medicinsku negu, a kompanije kažu:„ Možemo to učiniti, možemo to učiniti jeftinije za vas “, rekao je dr Robert Greifinger, bivši glavni medicinski službenik Državno odeljenje za popravne ustanove države Njujork. „Kako kompanije postižu te ekonomije? Deo toga je škrt sa pažnjom. “
Zatvori u kojima su radili NaphCare i Armor imali su najveću stopu smrtnosti u trogodišnjem periodu - 20,2, odnosno 18,8 smrtnih slučajeva na 10.000 zatvorenika. Cene za ostale kompanije bile su 16 za Corizon, 15,9 za Vellpath, 15,1 za PrimeCare.
NaphCare je rekao da „nikada nije ugrozio brigu o pacijentima radi zarade, a mi to nikada nećemo učiniti“. U intervjuu, izvršni direktor Bred Meklejn rekao je zdravo
Porodična kompanija se štiti od pritiska spoljnih investitora dok posluje u okruzima sa „najvećim izazovima“, poput onih sa epidemijom opioida.
Zatvori često angažuju izvođače kada dođu u krizu, a poređenje stopa smrtnosti u tim objektima sa drugim zatvorima je „jabuka sa pomorandžom“, rekao je predsednik Velpata Kip Holman. „Mi smo poput vatrogasaca“, dodao je, rekavši da Velpat obično povećava osoblje i troši na negu zatvorenika.
PrimeCare Medical kaže da to često preuzimaju vladine agencije. „U svakom smo bili obavešteni da pružamo sveobuhvatniji i bolji zdravstveni sistem“, rekao je izvršni direktor Thomas J. Veber.
Zatvor okruga Oklahoma, koji je bio pod nadzorom Ministarstva pravde od 2009. godine zbog zabrinutosti zbog prenatrpanosti i labavog nadzora zatvorenika, bio je među onima koje je služio Armor.
Od 2009. do 2018. godine, 54 zatvorenika pod Armorovom zdravstvenom i mentalnom zaštitom umrla su od zdravstvenih stanja, samoubistva ili zavisnosti.
U jednom slučaju, šerif je zabranio medicinskoj sestri Armor zbog navodnog pokušaja „egzorcizma“ na zatvorenika koji je patio od fatalnog predoziranja metamfetaminom. Medicinska sestra je negirala optužbu i podnela tekuću tužbu protiv šerifa i Armour zbog klevete i nepravednog raskida.
Armor je rekao da njegove zdravstvene usluge "zadovoljavaju ili premašuju" industrijske standarde.
„Ono što statistika ne može objasniti, a mnogi u javnosti ne znaju, jeste da je prvi dan„ iza rešetaka “za većinu naših pacijenata prvi put kada dobijaju osnovne lekove, medicinsku negu i bihejvioralnu zdravstvenu zaštitu,„ napisao je Armor . Zatvorenici donose „neuporedivo jedinstvene zdravstvene izazove“.
Neki protivnici industrije kažu da kompanije imaju podsticaj da smanje troškove. "To je odnos jedan prema jedan, dolar prema dolaru, odnos između uskraćivanja nege i profita", rekao je advokat iz Savane Vil Klejborn, koji je zastupao Loflinovu porodicu u parnici protiv zatvora i kompanije Corizon koja je namirena prošle godine.
U 2011. godini kompanija Corizon, prethodnica, trošila je oko 113.000 dolara mesečno na slanje zatvorenika u bolnicu, ili više od 1,3 miliona dolara godišnje, uključujući naknade za hitnu pomoć, pokazuje finansijska evidencija objavljena u parnici. Sledeće godine, pod programom Corizon, troškovi su se smanjili za oko 53%, pokazuju podaci. Sa manje zatvorenika koji su poslati na zbrinjavanje, marža dobiti kompanije Corizon porasla je - sa 14,6% u 2011. na 21,5% u 2012. i 24,2% u 2013. Reuters u kasnijim godinama nije imao pristup godišnjim podacima.
Za 2013. i 2014. godinu zajedno, Corizon je platio ukupno 1,5 miliona dolara za spoljne medicinske usluge koje uključuju 333 zatvorenika u zatvoru u Savani, uključujući više od 400 poseta hitnim službama, saopštila je kompanija. „Bilo koji predlog da rutinski negiramo negu koja bi mogla zahtevati spoljne usluge jednostavno nije u stvari zasnovan.“
Okeug je otvorio novu ambulantu, dodao je Corizon, pa je „klijent očekivao“ da će posete bolnicama opadati.
Pritvorski centar okruga Četam je 600.000 kvadratnih stopa bež betona ispunjenog sa 1.500 do 1.800 zatvorenika. Okružen žilet žicom i uvučen između prometnog parka i pošumljenog dela močvare, svet je udaljen miljama udaljenim ulicama istorijske Savane obrubljene hrastovima.
Corianova kompanija prethodnica, Prison Health Services, dobila je ugovor 1992. Dve decenije kasnije, Corizon je zarađivao 5 miliona dolara godišnje kada je tadašnji šerif Al St. Lavrence tražio zvanični pečat odobrenja od Lekarskog udruženja Džordžije.
„Želim tu akreditaciju“, rekao je sveti Lorens, koji je umro 2015. godine, upravniku zatvora. Da bi je dobio, zatvor je morao da pokaže da su novi zatvorenici pravovremeno pristupili lekovima.
Psihijatar Džordž Hol (84) borio se da održi korak. Medicinske sestre su rekle da su same napisale obnove recepata i stavile ih na Holov sto da ih potpišu, a da lekar ne vidi zatvorenika, što je zabranjena praksa prema zakonima Džordžije za mnoge psihotropne lekove i kontrolisane lekove.
Do maja 2014. godine, godinu dana pre nego što je Hol umro, oko 120 zatvorenika bilo je na listi čekanja za lekarske ili psihijatrijske konsultacije, rekli su tri bivša radnika.
Jedna je bila Šina Barton, uhapšena 3. maja 2014, zbog nedostatka suda zbog saobraćajne optužnice. Rekla je da pati od bipolarnog poremećaja, depresije i poremećaja višestruke ličnosti i rekla je medicinskim sestrama da je uzimala antipsihotički lek Zipreka. Nisu joj dali lekove, pokazuju podaci iz zatvora. 12. maja postala je nasilna. Čuvari su je vezali za stolicu za uzdržavanje.
Sestra Riner stavila je Bartonovu, tada staru 28-godina, na računarski spisak pacijenata koji čekaju posete psihijatra radi lekova. Nekoliko dana kasnije, Rajner je otkrio da Bartonovo ime nije na listi. Rajner je kasnije svedočila da su kolege rekle da su njena imena izbrisana sa spiska kako zaostali zaostali ne bi podrivao akreditaciju zatvora. Corizon je odbio bilo kakvo brisanje i odbio dalje komentare.
Ubrzo su Burtonove emocije bile „poput petarde“, rekla je u intervjuu. Jednog dana, zaustavila se kod vodene fontane kada joj je stražar Vendi Smut-Li naredio da se vrati u red. Tenzije su eskalirale: žene, svaka teža više od 200 kilograma, srušile su se na pod u tučnjavi.
Smut-Lijeva je pretrpela oštećenje nerva što je zahtevalo operaciju leđa.
„Čitav moj život se promenio“, rekla je. Ne mogavši da stoji bez štapa ili hodalice, ona živi od naknade radnika.
Tužila je kompaniju Corizon zbog nemara u postupanju sa Bartonovom zdravstvenom zaštitom, što kompanija negira. Takođe je tužila Burtona zbog nanošenja fizičke štete, ali je rekla Rojtersu: „Nije ona kriva. Trebali su joj lekovi “. Burton priznaje da je udario Smoot-Lee, ali krivi zatvor zbog uskraćivanja lekova. Predmeti su u toku.
Negovatelji iz Savane, koji su protestovali zbog organizacije Corizon, odbili su da razgovaraju o događajima u zatvoru, ali je Rajnerova za Rojters razgovarala o svojoj karijeri. „Ovim ljudima ste potrebni. Zaboravljeni su “, rekla je. Imala je master studije, decenijsko iskustvo i akreditive kao „medicinska sestra napredne prakse“.
Ubrzo nakon početka, opisala je osećaj pritiska kako bi izbegla hospitalizaciju bolesnih zatvorenika i umesto toga lečila ih u ambulanti zatvora. Tokom orijentacije 2014. godine, svedočila je, regionalni medicinski direktor kompanije Corizon Scott Kennedi rekao joj je: „Previše novca košta slanje ljudi napolje“. Dodala je, „Tražili bi od mene da ne prepisujem lekove za koje sam smatrala da su neophodni.“
Kennedi je u svedočenju u slučaju Loflin priznao da je Corizon preferirao da zatvorenici ostaju u zatvoru kako bi kontrolisali troškove. Ali, dodao je, „Ako neko treba da bude u bolnici, želim da bude tamo i nije me briga šta to košta.“ Kenedi nije odgovorio na zahteve za intervju.
Tadašnjem direktoru nege nedostajala su dokumenta koja su zahtevana državnim zakonom za nadgledanje registrovanih medicinskih sestara, prema sudskim evidencijama i medicinskom osoblju. Pregledom zatvorenika i distribucijom lekova često su se bavili pomoćnici negovatelja, a ne medicinske sestre kako to nalaže državni zakon, rekli su bivši radnici Corizona. Corizon je odbio da razgovara o akreditivima određenog osoblja.
Nesreće su uznemirile dr. Paga i medicinsku sestru Rajner. Rajnerova se obratila administratoru zatvora Tomasu Džilbergu, obećavajući da će dati ostavku. „Medicina nije u skladu sa standardima“, rekla je ona, prema Džilbergu. Preneo je njenu zabrinutost šerifu Sent Lorensu. Tog meseca, avgusta 2014. godine, Sveti Lorens je nominovao glavnog upravnika zatvora kompanije Corizon za nagradu Medicinskog udruženja Džordžije.
26. avgusta, Pag, Rajner i još jedna viša medicinska sestra, Lajn Viliams, upoznali su šerifa. Optužili su Corizon za "korupciju" i "neetičnu praksu", prema beleškama koje je zabeležio glavni zamenik Roj Heris, a pregledao Rojters. Rekli su da je samoubistvo drugog zatvorenika u Uskršnju nedelju moglo biti sprečeno. Pugh je rekao da je Corizon "gurnuo neke stvari pod (tepih)" kako bi obezbedio akreditaciju Medicinskog udruženja Džordžije, prema Harisovim beleškama i svedočenju upravnika za usklađenost zatvora Melisse Kohne, koja je takođe prisustvovala sastanku.
„Korizont je rekao,„ ovo je Pag koji želi da pokrene probleme “, rekao je Harris za Rojters.
Tri nedelje kasnije, Rajner je otpušten "zbog izlaska iz lanca komande" žaleći se šerifu, navodi se u internom zatvoru. Pugh je otpušten jer navodno nije radio po zakazanom radnom vremenu, što je negirao. Vilijams je otpušten, takođe zbog navodnog izlaska iz lanca komandovanja.
Dan kada je Pag pušten, 24. septembra 2014, bio je poslednji dan kada je Donald Džonson redovno proveravao krvni pritisak zbog svoje hipertenzije.
Džonson (68), uhapšen mesec dana ranije zbog optužbi za prevaru Medicaid, imao je istoriju hronične hipertenzije i dijabetesa. Pugh ga je pregledao 16. septembra i naredio da mu se krvni pritisak prati tri puta nedeljno. Poslednja kontrola krvnog pritiska izvršena je osam dana kasnije, pokazuju podaci.
13. novembra u 17:31, zamenik je zatekao Džonsona u nevolji. Medicinska sestra nije mogla da pronađe puls, a u bolnici je proglašen mrtvim. Službeni uzrok: očvršćavanje i sužavanje koronarnih arterija, često povezano sa visokim krvnim pritiskom. Nikada nije osuđen za optužbe.
„Ne prođe dan da ne razmišljam o tome kako je možda patio“, rekla je u jednom intervjuu njegova ćerka Ročon Džonson Smol.
Porodična tužba tvrdila je da je kompanija namerno bila ravnodušna prema Džonsonovim ozbiljnim medicinskim potrebama, ali je slučaj odbačen jer je zastara istekla. „Ovaj slučaj je otišao na sud i odbačen je bez utvrđivanja odgovornosti za Corizon“, rekla je kompanija.
Nove 2015. godine Metju Adžibejd je stigao pod optužbom za bateriju i otpor hapšenju. Policija je rekla zamenicima zatvora, Adžibejd je "49", kod za mentalno poremećenu osobu. Službenik za hapšenje želeo je da ga odvede u bolnicu na proveru mentalnog zdravlja, ali ga je nadređivao nadzornik.
ADžibejd, 21, pohađao je umetničku školu u Savani. Tri godine ranije, pretrpeo je mentalni slom u Los Angelesu, kada ga je policija pronašla nasred puta. Uzeo je lekove za bipolarni poremećaj.
Rezervisan četiri sata nakon hapšenja, Adžibejd je odbio da se vrati u ćeliju. Tri poslanika su se rvila do zemlje, a narednik je pokušao da ga šokira tejzerom. Adžibejd ga je zgrabio i pokušao da omamljuje zamenike, svrgnuvši narednika. Poslanici su Adžibejd udarili nogama i nogama, a zatim mu stavili lisice na ruke.
"Želim da umrem!" Ajibade je vikao, udarajući se i vrteći se.
Zamenik Džejson Keni pritisnuo je tejzer na bedro Adžibejda i pritisnuo obarač. Vrisnuo je Ajibade. „Prestani da histerišeš. Dobićeč ga ponovo “, rekao je zamenik. Još dva puta ga je omamio tejzerom.
Kad se zaustavio, Adžibejdova koža bila je „vruća na dodir“, rekao je Keni.
Zamenik koji je nazvao medicinsku sestru Corizon Gregori Braun, na poslu manje od dve nedelje, u 23:47 Braun je izašla iz ćelije za 51 sekundu, pokazuju zatvorski zapisi. Braun je kasnije svedočio da nije bio obučen za proveru zatvorenika u uzdržanoj stolici. Nije procenio Adžibejdevo disanje, krvni pritisak, puls ili disajne puteve. Rekao je da nije znao da je zatvorenik ošamućen.
100 minuta niko nije proveravao Adžibejda. Kada je stariji oficir Makine Evans pogledao u njegovu ćeliju u 01:30, bio je mrtav.
Politika zatvora zahteva svakih 15 minuta provere zatvorenika u veznim stolicama. Interna istraga zatvora otkrila je da je Evansov „dnevnik zadržavanja“ - koji je potpisao Braun - falsifikovan da bi pokazao višestruke provere pre 1.30 ujutru.
Porota je Kenija osudila za okrutnost prema zatvoreniku, Evansa za lažno svedočenje i prevaru u javnim evidencijama, a Brauna za lažnu izjavu. Optužbe za nehotično ubistvo odbačene su protiv svih. Keni je dobio jednomesečnu kaznu, Evansu uslovno, a Brovn tri godine uslovne kazne. Svi su odbili da komentariše.
Posle Adžibejdove smrti, upravnik za izvršenje zakona iz zatvora Kohne molio je okrug da raskine ugovor sa Corizonom.
„Na smrt se bojim da će neko umreti zbog nečeg glupog što će Corizon učiniti“, rekla je Gruzijskom istražnom birou u intervjuu iz aprila 2016. godine. Zvaničnici zatvora, rekla je, postali su "skeptični" prema kompaniji Corizon nakon što je otpustio lekara i dve medicinske sestre. Kohne nije odgovorio na zahteve za intervju.
Adžibejdova smrt podstakla je reviziju Medicinskog udruženja Džordžije, koja je pronašla informacije iz fajlova, kvarove na pregledima zatvorenika i zloupotrebu stolica za zadržavanje. Nagodila se tužba porodice Adžibejd.
Agencija za akreditaciju stavila je zatvor na uslovnu zatvorsku kaznu na oko devet meseci, a okruga Četam unajmila je stručnjake koji će pregledati zatvor i ugovor kompanije Corizon. 4. avgusta 2015. godine, monitor je upozorio šerifa da zdravstvena zaštita u zatvoru „nije ni na ustavnom nivou“, svedoči Kohne. Monitor RJS Justice Services nije odgovorio na zahteve za komentar.
Devet meseci kasnije, Džimi Li Aleksander(60), zatvoren jer je propustio ročište i primio ukradenu imovinu, žalio se stražarima na pulsirajuće bolove u desnom kolenu i kuku. Tražio je da ode u bolnicu.
Medicinska sestra je propisala lek protiv bolova. Kasnije te noći, Aleksandar je puzao do sredine poda svog krila, povraćao i ponovo molio za pomoć. Medicinska sestra je nazvala medicinskog direktora kompanije Corizon, Gaj Avgustin-a, koji je preporučio držanje zatvorenika pod budnim nadzorom u zatvoru, pokazuju podaci.
Sutradan je Avgustin proverio Aleksandra tek u 14:45. Zabrinut zbog hladnoće Aleksandrove desne noge, Augustin ga je sa zamenicima naložio u bolnicu, a ne hitnu pomoć. Trebalo je više od sat vremena da organizuje njegovu vožnju i još sat vremena da stigne do hitne pomoći. Lekari su uklonili masivni krvni ugrušak koji se zaglavio u Aleksandrovoj butini. Rano sledećeg jutra, Aleksandar je doživeo srčani udar i umro. Nije bio osuđivan za svoje optužbe. Porodična parnica opisala je njegovu nogu kao gangrenoznu.
Sudija je odbacio tužbu protiv šerifa, medicinskih sestara i Korizona, ali je presudio da se tekući slučaj može nastaviti protiv Avgustina i dvojice zatvora, koji svi negiraju nepravde. U sudskim spisima, Corizon i doktor su rekli da su „zadovoljili ili premašili“ standarde nege. Augustin je odbio komentar.
Dva meseca nakon Aleksandrove smrti, ugovor kompanije Corizon je prestao. U ponoć 31. jula 2016. godine, ključevi ambulante predati su drugom dobavljaču. Šerif Džon Vilčer, koji je tog marta preuzeo dužnost, rekao je da je njegov „prvi cilj“ bio da promeni dobavljača zdravstvene zaštite. "Oni jednostavno nisu bili ona vrsta medicinskih ljudi koje sam želeo ovde", rekao je Rojtersu.
Tamo se nisu završile nevolje kompanije Corizon. Okrug Alameda, Kalifornija, jedan od najvećih zatvorskih sistema u državi, ispustio je Corizon kasnije te godine. Sedam meseci kasnije, kompanija je izgubila ugovor u zatvorskom sistemu u Indijani.
Kompanija je prošla kroz niz potresa: novi glavni izvršni direktor u 2015. godini, novi glavni finansijski direktor u 2016. godini, dokapitalizacija pod novim investitorima i još jedan novi izvršni direktor u 2017. godini i dogovor o uklanjanju više od 100 miliona dolara duga u 2018. godini.
U novembru 2018. godine, Corizon je pristao da plati 3,7 miliona dolara za rešavanje slučaja muškarca čija je porodica tvrdila da je umro od neadekvatne medicinske nege tokom detoksikacije opioida u zatvoru u Koloradu. Mesec dana kasnije, naloženo je da plati 10 miliona dolara u parnici zbog smrti zatvorenika koji se detoksirao od heroina u Oregonu.
Tada je Corizon izgubio ugovor od 189 miliona dolara sa državnim zatvorskim sistemom u Arizoni.
Oni se često „kreću po industriji“, rekao je Himan, koji je postao izvršni direktor 2019. „Pobedili smo u konkurenciji i to su bili moji konkurenti preko puta“, rekao je. „Podcenjuju nas.“ Corizon naglašava kvalitetnu negu, rekao je. „Zarađujete više ako su zdravi. Ako se razbole ", rekao je," imaćete problema sa ugovorom. "
Jedan zatvorenik koji je bio na brizi Corizona bio je Vejd Džons (40), biznismen optužen za krađu lopti za golf, hranu i alkohol u prodavnici u Valker-u u državi Michigan, aprila 2018. Sudija je Džonsa osudio na pet dana zatvora zbog krađe maloprodaje, što je prekršaj, u popravnom domu okruga Kent.
Te noći, zamenik je dva puta upozorio medicinsko osoblje kompanije Corizon da Džons pokazuje simptome odvikavanja od alkohola, pokazuju podaci iz zatvora. Sutradan se žalio na drhtanje, anksioznost i mučninu. Na nadzornom video snimku se vidi kako Džons pipa po koži, korača i tuče zidove, prema nepravosnažnoj tužbi za smrt koju je pokrenula njegova porodica.
Sledećeg jutra upućen je u ambulantu u 6 sati ujutro i smešten u osmatračku ćeliju. Do 7:30 ujutro onesvestio se u toaletu. Kada ga je osam minuta kasnije pregledala medicinska sestra, nije reagovao.
Osoblje kompanije "Horizont" započelo je kompresiju grudnog koša i pokušalo da da kiseonik, ali je rezervoar bio prazan ili slomljen, navodi se u tužbi. Video nadzor je pokazao kako se medicinska sestra kompanije Corizon bori da upravlja Jonesom defibrilatorom, rekla je porodica u tužbi. Baterija je bila prazna i isključila se bez šoka, kaže se u odelu. Jones je upao u srčani zastoj, a zatim i u komu, umirući 2. maja. Dok je bio u zatvoru, nikada nije video doktora, pokazuju dnevnici zatvora.
Corizon je optužbe nazvao „apsolutno, kategorički lažnim“ i rekao da planira „energično braniti ovaj slučaj“.
Ove godine holding kompanija Flacks Group preuzela je kompaniju Corizon, zadržavajući Hajmana na mestu izvršnog direktora. Rekao je da je prodaja prebacila Corizon iz sveta privatnog vlasništva, gde zainteresovane strane „moraju neprestano dobivati novac od investitora“, u onaj gde je fokus „razmišljati dugoročno“.
Kurir.rs/Rojters