Pre tačno 51 godinu, tačnije 26. i 27. oktobra 1969, Banjaluku su pogodila četiri jaka zemljotresa.
Grad je devastiran, a ogromna materijalna šteta je pričinjena na 86.000 stanova i kuća, 266 školskih objekata, 152 zgrade javne uprave i administracije, 146 kulturnih ustanova, 133 zdravstvena objekta i 29 socijalnih ustanova.
Banjaluka je ostala bez struje i vode, a vojska je zajedno sa građanima raščišćavala ruševine i spasavala zatrpane. Zemljotres će ostati upamćen i po mnogim upečatljivim detaljima, koji se prepričavaju decenijama.
Titanik, impozantna četverospratnica u samom centru grada, u kojoj su živele uglavnom porodice oficira JNA, 27. oktobra 1969. zadesila je tragična sudbina. Banjalučki Titanik je potonuo, kao i istoimeni legendarni brod. Kad se zemlja zatresla Titanik se srušio kao kula od karata, a u zgradi su poginule majka i ćerka. Snimci koji svedoče o tome obišli su ceo svet.
Vlast spasila Banjalučane
Epilog zemljotresa iz oktobra 1969. bi verovatno bio još tragičniji da da se prvi “prethodni udar” nije dogodio u nedelju, 26. oktobra, a lokalne vlasti su mudro odlučile da škole i fabrike, iz predostrožnosti, ne rade ni u ponedeljak, 27. oktobra.
Upravo tog dana, u 9 časova i 11 minuta, grad je zadesio glavni udar, jačine osam stepeni po Merkalijevoj, odnosno, šest stepeni po Rihterovoj skali.
Vojnici i novinari među ruševinama
U vreme zemljotresa u Banjaluci je u tri kasarne bilo stacionirano oko 15.000 vojnika i oficira JNA i svi su bili angažovani na spasavanju. Narednih dana pridružili su im se policajci i aktivisti Crvenog krsta i novinari.
Zahvaljujući radiju Banjaluka, unesrećeni su tih dana pronalazili nestale, saznavali gde se deli pomoć i kome se za šta mogu obratiti, a program je emitovan i preko razglasa postavljenog na ulici.
Banjalučki zemljotres upamćen je i po solidarnosti, jer je pomoć stizala iz svih krajeva Jugoslavije, Evrope i sveta. Nakon potresa novu zgradu Gimnazije poklonio je Banjaluci grad Sarajevo, Osnovnu školu „Georgi Stojkov Rakovski“ bugarski narod, a školu u Slatini, koja je nazvana „Holandija“, holandska Vlada.
Ipak, tih dana je jedna škola ostala bez krova, pa je i danas “beskućnica”. Zgrada srednje Medicinske škole, sa laboratorijama, internatom i gimnastičkom salom, oštećena je u zemljotresu, pa je 1970. srušena. Na njenom mestu je podignuta gimnazija, dok su banjalučki medicinari ostali večiti podstanari.
Interesantno je da monumentalna zdanja iz doba Austrougarske, poput današnjeg Arhiva RS, Kampusa, Banskog dvora, Pozorišta i Opštine, u zemljotresu 1969. nisu čak ni ozbiljnije oštećena.
Kurir.rs/Avaz.ba