Iako Evropa ponovo ima veliki problem sa pandemijom koronavirusa, raste broj zaraženih, vlade uvode nove blokade, ekonomije se gase - ipak postoji tračak nade, a to je da iako je virus i dalje smrtonosan, u proseku mnogo manje ubija nego što je to bilo ranije.
Najnoviji podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) o zaraženima i smrtnim slučajevima pokazuju da, iako zabeleženi slučajevi koronavirusa rastu u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, smrtnost ne raste istom brzinom .
"Stopa smrtnosti je opala. U Velikoj Britaniji možemo videti da se ona od juna do augusta spustila do najniže tačke", rekao je Džekson Oke, viši statističar iz Nufieldovog odeljenja za zdravstvene nauke.
Oke je stope smrtnosti od koronavirusa pratio zajedno sa svojim kolegom Karlom Heneghanom iz Centra za medicinu i zdravstvenim ekonomistom Danijelom Hovdonom. Njihovo istraživanje pokazuje da je krajem juna stopa smrtnosti u Velikoj Britaniji bila nešto ispod tri. Do avgusta je pala za oko 0,5 odsto, a sada iznosi oko 0,75 odsto.
Niža stopa smrtnosti nije svojstvena samo Evropi, tvrdi CNN. U Njujorku je stopa smrtnosti hospitalizovanih usled zaraze koronavirusom takođe opala u odnosu na raniji period.
Prema istraživanju tima istraživača sa Medicinskog fakulteta u Njujorku, širom Sjedinjenih Država postotak zaraženih koji su preminuli u aprilu je iznosio 6,7, a u septembru je preminulo 1,9 odsto osoba pozitivnih na koronavirus.
Naučnici smatraju da je najveći razlog smanjenja stope smrtnosti kod zaraženih koronavirusom to što je u početku virus najviše napadao starije, a navode i da je od januara do juna prosečna životna dob obolelih pala sa 54 godine na 39.
Kurir.rs/Klix.ba