Poznati nemački slavista, prevodilac i znalac srpske književnosti Robert Hodel napisao je iscrpan životopis našeg znamenitog pisca Dragoslava Mihailovića "Reči od mramora", osvrćući se i na njegova dela i na umetnikovo javno delovanje kao književnika i intelektualca u poslednjih pola veka.
Ova biografija je utoliko značajnija što je Hodel u nju uvrstio brojne piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u njihovim brojnim međusobnim razgovorima. Takođe, o našem književniku piše i nobelovac Peter Handke. - Pomogao mi je, na bolan način (v. "Goli otok"), da nešto od balkanske istorije bolje sagledam iznutra. Ispred biografije Dragoslava Mihailovića, silne, uvek iznova opasne po život, neko od nas može da bude jedino u senci. A onda napuštanje (predaja) jugoslovenske ideje uz mirne, uverljive razloge, bez nacionalizma: tako nešto još nikada nisam čitao.... Suveren autor, a istovremeno, čak i u starosti, još uvek poput deteta, pun radosti i bola, kao što se tako izraženo može pronaći (u Evropi) skoro samo na Balkanu - piše Handke.
Knjigu je priredila i sa nemačkog prevela Mina Đurić, a u njoj će čitalac moći da se upozna sa životom autora od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija prekinutih hapšenjem, preko robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, do snalaženja i književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i lične Titove osude njegovog romana "Kad su cvetale tikve" - Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom 20. veku, punom ratova, promena državnog uređenja i državnih granica, progona i hapšenja...
- U početku su bili samo naučni članci i dugi niz godina sam se bavio njegovim delom samo kao teoretičar književnosti koji ima poseban interes za jezik. S vremenom sam skupio mnogo materijala i ideja da napišem knjigu je prirodno došla. To je, naravno, i u vezi sa tim da je njegova biografija osnova njegovih likova - istakao je Hodel u intervjuu za "Lagunu", koja je objavila ovo kapitalno delo.
Robert Hodel (1959, Butisholc), nemački slavista, komparatista i prevodilac rodom iz Švajcarske. Studirao je slavistiku, etnologiju i filozofiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu, Dubrovniku i Pragu. Magistrirao je sa tezom o skazu kod Nikolaja Ljeskova i Dragoslava Mihailovića, a doktorirao na prozi Andreja Platonova. Prevodio je dela Momčila Nastasijevića, Dragoslava Mihailovića i više savremenih srpskih pesnika na nemački jezik i objavio niz naučnih radova, monografija, prikaza, antologija i komparatističkih priloga o srpskim (između ostalih, o Andriću i Selimoviću) i ruskim piscima. Od 1997. profesor je na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Marina Lopičić