BEOGRAD - Zašto Francuzi treba da vole Srbiju i srpski narod - odgovor daje knjiga ''A la Serbie'' (''Srbiji''), koja je nedavno objavljena u Francuskoj, a u čijem je stvaranju učestvovao humanitarac i veliki prijatelj Srbije Arno Gujon.
Knjiga sadrži razgovore bivšeg francuskog padobranca Luka Lureta, naklonjenog Srbiji, sa uglednim francuskim istoričarima, novinarima i generalima koji su govorili o tome kako su i zašto zavoleli Srbiju i zašto Francuzi, prema njihovom mišljenju, danas treba da poštuju i vole srpski narod.
Gujon očekuje da će njegovi sunarodnici rado čitati knjigu u kojoj je ispričao kako su ga, još u detinjstvu, za Srbiju vezale priče njegovog oca i dede o francusko-srpskom prijateljstvu, ali govorio i o nepravdi prema našoj zemlji tokom bombardovanja 1999. godine.
''Bio sam dete, ali sam već tada osećao da nam je Srbija prijateljska i bliska zemlja, iako nisam poznavao nijednog Srbina niti sam imao bilo kakve veze sa vašom zemljom'', ispričao je Gujon za Tanjug.
Susret sa Kosovom i Metohijom 2005, godinu dana posle martovskog pogroma, kada je prvi put sa bratom došao u južnu srpsku pokrajinu da pomogne srpskom narodu, opisuje kao ''okidač u savesti''.
''Shvatio sam da ono što me povezuje sa Srbima nije samo duga porodična tradicija, već i lični odnosi, prijatelji koje sam stekao na KiM, deca kojoj su naša pomoć i moralna podrška bili preko potrebni'', kaže Gujon.
Jedan od Luretovih sagovornika je i poznati francuski novinar Patrik Puavr D'arvor, koji, ističe Gujon, nije pristao na medijsku propagandu 1999.godine i na to da za sve krivi Srbiju, a oslobađa od odgovornosti sve druge aktere balkanske tragedije.
Svoj doživljaj Srbije preneo je i zamenik direktora ''Figaroa'', Žan Kristof Bison, po vokaciji istoričar, a koji je ispričao kako je najpre kroz istoriju upoznao Srbiju, a da je kroz česte posete zavole i njen narod i kulturu.
Na Gujona je, kaže, poseban utisak ostavila priča francuskog pukovnika Žaka Ogara, koji je prvi put došao u Srbiju 1999. godine sa mišlju da, kako je ispričao, ide na KiM da brani Albance.
'
'Ispostavilo se da je branio Srbe, jer su oni bili žrtve. Čak je uspeo, što objašnjava u knjizi, da spasi manastir Devič, koji je bio pod opsadom terorista OVK. Za taj herojski čin dobio je Orden Svetog Save prvog stepena od SPC'', naveo je Gujon.
Kako kaže, velika mu je čast što je učestvovao u pisanju ove knjige.
Ističe da je zajednička impresija Luretovih sagovornika da je srpski narod mali po brojnosti, ali da je hrabar, da ima dušu i da je ostao veran sebi, svojoj istoriji, kulturi i precima.
''To izaziva veliko poštovanje. Svi znamo kroz šta su Srbi prošli prethodnih decenija, ali su uspeli da se odupru pritiscima, razaranju, ostali su ponosni. Srbija je zemlja gostoprimstva, a Srbi velikodušni i darežljivi uprkos svemu što su im drugi uradili'', s divljenjem priča Gujon.
(Kurir.rs/Tanjug)