Do njihove kuće nema puta. Od centra sela udaljeni su deset kilometara, a do njihovog doma se hoda kroz šumu i blato.
Ovo su Jezdrimirovići koji žive na obroncima planine Boranja blizu Malog Zvornika. Ovoj sedmočlanoj porodici fali svega, osim sloge i ljubavi. Najstarije dete je jedanaestogodišnji dečak Dejan, koji svakog dana prepešači osam kilometara da bi stigao do škole.
U pola pet ustane da se spremi i krene peške kako bi stigao u školu do pola osam.
Od kuće do škole izbroji preko 10.000 koraka, osam kilometara i sedam potoka koje mora da pređe.
Zimi zalede vode i teško se pređe, ali pojave se i tragovi medveda. Ipak jedanestogodišnji dečak ubedi sebe da ne sme da se plaši.
Jer ovo je njegov život.
Onda dođe kući, gde ga čekaju mama, tata, stric i tri sestre u dom pun ljubavi i sloge.
Žive od onoga što glava kuće Radovan zaradi kada ide u dnevnicu, socijalne pomoći i dečijeg dodatka.
Fizičke poslove ne bira, kad god ga neko zove, od skupljanja šljiva do cepanja drva. Mnogo toga im fali i nedostaje.
Ako je velika voda ne mogu do prodavnice da odu, po dva dana čekaju da se voda povuče, nemaju deci da daju mleka.
Želja im je da imaju kravu.