KOMPLIKOVAN IZBORNI SISTEM U SAD: Hoće li Tramp ostati u Beloj kući ne odlučuju samo glasači! Evo kad će se konačno znati rezultat
Sjedinjene Američke Države u utorak biraju predsednika na izborima čiji ishod s nestrpljenjem iščekuje cela planeta, jer će trasirati put ne samo Amerike u naredne četiri godine, već i uticati na buduća svetska dešavanja.
Izborni dan, po zakonu, pada prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru svake četvrte godine, a Amerikanci ovoga puta 3. novembra biraju između aktuelnog predsednika, republikanca Donalda Trampa (74) i demokratskog kandidata, bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena (77).
Iako prema najnovijim anketama Bajden ubedljivo vodi, treba imati u vidu da 2016. gotovo nijedno istraživanje nije najavilo pobedu Donalda Trampa, kao i činjenicu da je, zbog specifičnosti američkog izbornog sistema, tada on pobedio većinom u Elektorskom koledžu, iako je Hilari Klinton osvojila na izborima tri miliona glasova više.
Isto se dogodilo i 2000. godine kada je Džordž Buš dobio 271 elektorski glas, iako je Al Gor dobio pola miliona glasova Amerikanaca više.
Od presudnog značaja i ovog puta biće države koje imaju najveći broj elektora kao i takozvane "kolebljive" države.
Većina Amerikanaca glasa za predsednika i Kongres, ali na glasačkim listićima naći će se i imena kandidata za lokalne izbore, tako da listići neće biti isti u svim mestima, mada će na svima stajati imena Bajdena i Trampa.
Elektorski kolež
Pobednik američkih predsedničkih izbora odlučuje se kroz kompleksan sistem u dva koraka, gde posle glasanja na nivou država sledi drugo glasanje, u telu koje se zove Elektorski koledž. Pojedinačnim državama pripada određeni broj "elektora", na osnovu broja stanovnika, a elektori podržavaju pobednika direktnog glasanja, koji se proglasi pošto se prebroje svi glasovi.
Izborni proces dug četiri meseca rezultat je kompromisa među "osnivačima nacije", koji nisu bili uvereni da se glasačima može poveriti da izaberu pravog lidera, a nisu hteli da daju isključivo Kongresu pravo da bira.
Biračko pravo u ranom glasanju već su iskoristila oba kandidata, kao i preko 90 miliona Amerikanaca, što je više od trećine upisanih birača, odnosno polovina onih koji su izašli na izbore 2016.
Ovoliki odziv na ranom glasanju, bilo lično bilo putem pošte, promena je bez presedana, izazvana pre svega zabrinutošću zbog širenja korona virusa i zainteresovanošću građana za izbore.
Poslednju godinu Trampovog mandata, ali i kampanju tokom koje se i on sam zarazio Kovidom-19, umesto uobičajenih političkih i društvenih tema obeležila je pandemija koja je izazivala zdravstvenu, ali i ekonomsku krizu i u kojoj je bez posla ostalo više desetina miliona Amerikanaca.
U danima pred izbore, SAD dnevno beleže i po 90.000 novozaraženih, dosad je obolelo više od devet miliona Amerikanaca a preminulo više od 230.000 ljudi, a po mišljenju nekih izbori će pokazati stav građana o tome kako je Tramp upravljao zemljom u borbi protiv Kovida 19.
Elektorski sistem gde "pobednik odnosi sve" naveo je kandidate da vode jaču kampanju u državama u kojima pobeda, sa stanovišta matematike, lakše otvara put ka Beloj kući, objašnjava Glas Amerike.
Kandidati su najintenzivniju kampanju vodili i u takozvanim presudnim ili neopredeljenim državama - u kojima je ishod izbora još neizvestan, kao što su Arizona, Florida, Mičigen, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin. U svim državama osim Mejna i Nebraske, kandidat koji dobije većinu direktnih glasova osvaja sve glasove elektora u toj državi.
Politikolozi i stručnjaci za izborno pravo razmatraju različite scenarije s kojima bi nacija mogla da se suoči na dan izbora i u nedeljama koje slede - od jasne pobede jednog kandidata, do nerešene pravne bitke zbog koje bi ishod mogao da ostane neizvestan sve do januara, kada novi Kongres treba da potvrdi konačan rezultat izbora.
Eksperti kažu da je odlučivanje pobednika ovih izbora posebno neizvesno zbog do sada nezabeleženog nivoa glasanja poštom. Zbog različitih zakona u pojedinačnim državama o tome kada i kako se broje glasovi poštom, konačni rezultati u tim državama bi mogli da budu poznati više dana ili čak nedelja posle izbora.
Postoji i "košmarni scenario", kaže politikolog Vilijam Golston iz neprofitnog instituta Brukings za Glas Amerike, a to je da bi tesni izbori sa spornim ishodom mogli da "celu zemlju bace u haos, u izrazito negativnim okolnostima".
Predsednik Tramp sumnja da će masovno glasanje poštom dovesti do netačnog izbornog rezultata i više puta je odbio da se unapred obaveže na miran prenos vlasti u slučaju da izgubi. Bajden je pak rekao da će prihvatiti izborne rezultate, pod uslovom da se glasovi pošteno prebroje.
Između Izbornog dana i brojanja glasova elektora u Kongresu 6. januara postoji nekoliko ključnih datuma. Prvi je 8. Decembar kada savezne države dostavljaju Nacionalnom arhivu SAD verifikovane liste svojih elektora.
Elektorski koledž se sastaje 14. decembra da bi glasanjem ozvaničio ko će biti sledeći predsednik Amerike. Kandidat mora da osvoji 270 glasova od ukupno 538 da bi proglasio pobedu.
Postoji mogućnost, mada malo verovatna da izbori završe bez pobednika i pošto se prebroje elektorski glasovi.
Ukoliko oba kandidata dobiju 269 glasova, odluku o pobedniku donosi Predstavnički dom. Međutim, umesto glasanja na kojem svih 435 članova glasaju pojedinačno, delegacije svake države glasaju kao celina, što znači da će dominantna partija u svakoj državi kontrolisati njene glasove.
Ako dođe do takvog rezultata, oko 600.000 stanovnika Vajominga imalo bi jednak uticaj na ishod izbora kao 40 miliona stanovnika Kalifornije.
I konačno, još jedna komplikacija u celom sistemu je mogućnost da se neki od elektora poslatih da glasaju za predsednika 14. decembra pokažu kao "neverni", što se retko dešavalo.
Ceo izborni proces završava se inauguracijom predsednika i potpredsednika SAD 20. januara 2021. godine.
Kurir.rs / Tanjug, Foto: Shutterstock