Fudbalere Srbije 12. novembra očekuje odlučujuća utakmica za plasman na Evropsko prvenstvo protiv Škotske u Beogradu. Član šampionske generacije Vojvodine iz 1989. godine i ljubimac navijača Partizana krajem osamdesetih i početkom devedestih godina prošlog veka, Budimir Vujačić, veruje da ekipa Ljubiše Tumbakovića ima snage i kvaliteta da se posle 90 ili 120 minuta na stadionu Rajko Mitić, nađe među 24 najbolje reprezentacije na kontinentu.
„Osećam da duvaju neki novi vetrovi u srpskoj reprezentaciji. Ako pogledamo poslednje tri utakmice, samo je ona protiv Mađarske za zaborav, jer je podsetila na sve što ne valja. Ali dueli protiv Norveške i Turske ohrabruju, vidi se nešto novo. Pre svega odnos igrača prema zadacima na terenu. Vidi se neki elan, neka hemija… jednostavno, vidi se jedna želja u očima tih igrača. Bilo je očigledno da na to poslednje okupljanje nisu došli da bi se videli sa rodbinom ili ispričali sa prijateljima, što je znalo da bude slučaj i u moje vreme. Svideo mi se pristup najiskusnijih igrača, motiv koji se vidi kod Kolarova na poslednjih nekoliko mečeva. Mitrović takođe gori od želje i na svakoj utakmici daje primer kako se bori za boje svoje zemlje. Ukoliko svi budu na nivou sa utakmice u Norveškoj, Srbiji se smeši plasman na Evropsko prvenstvo“.
Vujačić zrači optimizmom, ali upozorava da će Škotska, kao jedan od domaćina završnog turnira, biti izuzetno opasan rival.
„Ne treba zaboraviti da su obe utakmice u kojima je Srbija bila na visini zadatka u oktobarskom terminu, igrane na gostujućem terenu. Ova će sada biti specifična, igra se takođe bez publike i videćemo kome će to doneti prednost. Škotska je napravila seriju od nekoliko pobeda, pruža zaista odlične igre i biće veoma nezgodan protivnik. Naravno, kvalitet je na strani Srbije. Tu su dva odlična golmana, iskusna odbrana… lično, više sam pristalica sistema sa četiri igrača u poslednjoj liniji, ali moram da priznam da je moj bivši trener Tumbaković odlično uklopio ovu novu varijantu sa tri centralna beka“ – rekao je Vujačić i apostrofirao igrače koji su uneli mnogo svežine u ofanzivni red srpskog nacionalnog tima:
"Lazović i Đuričić su bili ključ uspeha u Oslu. Darko igra izvanredno u poslednje vreme, Filipa sam pre desetak godina vodio u Mančester junajted, malo je falilo da potpiše ugovor sa slavnim engleskim klubom. Mnogo mi je drago zbog njega, blista ove sezone i to je dokaz da sam ga dobro procenio. Nema više Matića koji je veliki igrač, ali na toj poziciji postoje i druga rešenja, poput Maksimovića, Gudelja, Milivojevića i Lukića. Držim im palčeve i nadam se da će posle toliko godina Srbija konačno izboriti plasman na Evropsko prvenstvo.“.
Vujačić već 15 godina radi kao skaut Mančester junajteda i ovih dana je sa posebnom pažnjom ispratio anketu u kojoj su navijači birali najboljeg defanzivca u istoriji Premijer lige Engleske.
„Nemanja Vidić je genijalan igrač. Povrh svega, osoba koju odlikuju vanserijske ljudske osobine. Petostruki šampion Engleske, u dva navrata najbolji igrač Premijer lige, član Tima sveta… znate i sami koje su sve vedete nosile dres Mančestera u tom periodu… Rio Ferdinand, Pol Skols, Rajan Gigs, Vejn Runi… i u takvoj konkurenciji dođe neko iz Srbije i ponese kapitensku traku u najslavnijem klubu na svetu. Jako sam ponosan na njega… a zbog njegovih uspeha, ponosan sam i na sebe, jer sam zajedno sa Karlosom Keirošom, uz blagoslov Aleksa Fergusona, imao važnu ulogu u Nemanjinom dolasku na Old Traford. Ankete navijača u Engleskoj imaju posebnu težinu i činjenica da je izabran za najboljeg defanzivca u istoriji Premijer lige dovoljno govori o njegovoj veličini. Nismo ni svesni koja je to dimenzija. Nemanja je fudbalski džin svetskih razmera, cela Srbija i čitav region treba da budu ponosni na jednog od najboljih fudbalera svih vremena sa ovih naših prostora“.
Zanimljivo da je Vujačić za reprezentaciju debitovao u finišu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1990. godine, kada su takođe Norveška i Škotska bile poslednje dve prepreke na putu do završnog turnira.
„Sve se poklopilo, čak i rezultat u Oslu. Mi smo takođe slavili sa 2:1, golovima Piksija Stojkovića i Zlatka Vujovića. Zamenio sam u poslednjih pola sata jednog od svojih idola, Safeta Sušića, čije sam sličice skupljao kao dete u Petrovcu. Igrao sam i onu odlučujuću utakmicu u kvalifikacijama za EURO 92, protiv Austrije u Beču. Tada sam imao priliku da se još jednom uverim u vanserijske kvalitete Dejana Savićevića, fudbalskog čarobnjaka i jednog od najmoćnijih igrača sa kojima sam igrao tokom karijere. Ostaje velika žal što nam nisu dozvolili da nastupimo u Švedskoj. Otputovali smo ranije, računajući da nas neće vratiti ako smo već tamo. Međutim, još na aerodromu u Beogradu je moglo da se nasluti šta se sprema. Osim je bio vidno utučen, verujem da dva dana nije spavao. U Firenci smo odigrali poslednju kontrolnu utakmicu, pa posle toga leteli za Cirih, a tamo su Faruk Hadžibegić i Mehmed Baždarević maltene uplakani došli da nas pozdrave. Oni Iz poznatih razloga nisu više bili u reprezentaciji, a obojica su osvedočeni Jugosloveni, Meši i dan danas na viberu stoji slika sa grbom bivše države“
Kurir sport / Anadolija