Za SAD se često može čuti kako su prva i kako su najveća demokratija na svetu. A oni zapravo niti su prva, niti su najveća. To mesto pre svega pripada Francuskoj i Indiji. Ali ono što neki smatraju najvećom aljkavošću Amerike zapravo je to što tamo ne važi temeljno demokratsko pravilo jedan čovek - jedan glas!
Elektorski koledž nije koledž gde Amerikanci mogu da dobiju diplomu. To je koledž putem kojeg biraju svog predsednika.
U SAD punoletni građani imaju pravo glasa na predsedničkim izborima. To se zove "popular votes" ili "glasovi građana".
Ali nisu u Americi građani ti koji većinom glasova biraju predsednika. To je posao upravo za elektorski koledž. Ove godine kandidat koji želi pobedu moraće da osvoji najmanje 270 elektorskih glasova.
Ovaj sistem jeste zbunjujući za mnoge, ali on svoje korene vuče jos od prvih dana SAD-a. Očevi osnivači Amerike su kreirali elektorski koledž, grupu selektora koji će da predstavljaju svaku saveznu državu, jer su brinuli da će male države biti nadglasane većim. Takođe, tada je smatrano da običan čovek nije dovoljno informisan da sam izabere svog predsednika već da mu treba neko da to uradi za njega konkretno dakle - elektor.
Elektorski koledž danas broji 538 clanova. Dakle, po jedan za svakog predstavnika kongresa i senata, predstavljajući tako svaku od 50 saveznih država. I plus dodatna tri elektora za Vašington D.C.
Da biste postali predsednik morate dakle osvojiti najmanje 270 glasova. A da biste osvojili elektorske glasove morate osvojiti najviše glasova građana prvo u većini država. Ako npr. pobedite u Kaliforniji, makar i za jedan odsto više od drugog kandidata - uzimate onda svih 55 kalifornijskih elektorskih glasova. Ako pobedite u Teksasu odnosite svih 38 elektorskih glasova. Ovaj sistem se zove "pobednik nosi sve".
Ali, nekada se desi da kandidat koji osvoji najviše glasova građana na nacionalnom nivou - ne mora nužno da odnese i najviše elektorskih glasova. To se desilo 2016. godine kad je Hilari Klinton osvojila većinu glasova u celim SAD.
Ali, Donald Tramp je imao prednost u većini država sa manjom populacijom i samim tim uzeo im je sve elektorske koledže, baš zbog principa "pobednik nosi sve".
To mu je bilo dovoljno da proglasi elektorsku pobedu i postane predsednik. To se ukupno dogodilo pet puta u američkoj istoriji.
Foto: Printscreen