Da bi dobio elektorske glasove koji su ključni za pobedu na predsedničkim izborima u SAD kandidat najpre mora da osvoji većinu glasova u svim saveznim državama, odnosno tzv. popular vote.
Specifičnost američkog izbornog sistema jeste i u tome da je i pre današnjeg dana - glasalo više od 90 miliona Amerikanaca.
Sistem elektorskog glasanja, odnosno posrednog glasanja za kandidate na glasačkim listićima, može dovesti do toga da kandidati koji osvoje većinu glasova ne budu i konačni pobednici izbora.
Ali, još nekoliko elemenata američkog izbornog sistema je specifično.
Prvo, ne glasaju nužno svi punoletni građani, već samo oni koji se za glasanje prethodno registruju posebnim zahtevom. I tako za svake izbore.
Primera radi, izlaznost na izborima 2016. godine bila je za američke uslove relativno mala, oko 55 odsto, odnosno svoje pravo je iskoristilo nešto više od 128 miliona birača. Njih oko 1,6 miliona glasalo je poštom pre izbornog dana, što takođe sistem dopušta, dok je ove godine glasalo tim putem više od 85 miliona glasača.
Kandidatkinja Demokratske partije Hilari Klinton je te 2016. godine osvojila 48,2 odsto glasova, odnosno dobila je podršku 65,8 miliona birača. Za republikanca Donalda Trampa glasalo je 62,9 miliona birača ili 46,1 odsto. Ali je Tramp bio pobednik - pre svega zahvaljujući trijumfima u Viskonsinu i Mičigenu.
Ove godine se za glasanje prijavilo nešto više od 150 miliona ljudi, odnosno 57 odsto populacije, što je rekord u istoriji američkih izbora.