Legendarni fudbaler Hajduka i jugoslovenske reprezentacije Ivan Gudelj, boravio je u Beogradu povodom promocije dokumentarnog filma o svojoj karijeri i tom prilikom osvežio sećanja na period kada se na prostoru od Vardara do Triglava igrala jedna od najjačih liga u Evropi. Ni trenutna epidemiološka situacija nije sprečila nekadašnjeg kapitena Jugoslavije da se sretne sa svojim prijateljima iz Srbije i evocira uspomene iz igračkih dana.
„Morali smo da se testiramo pre izlaska iz Hrvatske i na svu sreću rezultat je bio negativan. Imam puno prijatelja u Beogradu, čak i rodbine… zaželeo sam se putovanja i uvek se lepo osećam u prestonici Srbije. Dani hrvatskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci su poslužili kao fenomenalan povod. Posle projekcije, bio sam u Maderi na večeri sa Pižonom i Mitom Mrkelom. Konobar je prišao u jednom trenutku i rekao mi da Piksi sedi u drugom delu restorana. Naravno, oduševili smo se obojica, zvali smo i Miloša Drizića koji nije mogao da nam se pridruži jer je pozitivan na koronu. Svaki susret sa Piksijem izaziva posebne emocije. Rekao je da sam ja jedan od tih starijih igrača koji su bili njegovi idoli, što mi predstavlja čast i zadovoljstvo. Svi smo mi na sličan način ulazili u reprezentaciju, još kao tinejdžeri, jer je veliki mag Miljan Miljanić imao taj dar da na vreme prepozna talenat kod vrhunskih fudbalera i hrabrost da ih odmah gurne u vatru“.
Za Ivan Gudelja raspad bivše države nikada nije predstavljao barijeru za nastavak prijateljstva i negovanje lepih odnosa sa prijateljima iz Srbije.
„Sportisti su uvek bili iznad politike, a fudbal je na neki način refleksija života. Za tih 90 minuta jedne utakmice, doživite mnogo različitih raspoloženja. Povedete 1:0, pa protivnik preokrene na 1:2, vi izjednačite… To vam je kao u životu. Ja sam najbolji primer… sa 26 godina sam ispunio sve dečačke snove, stekao status legende Hajduka, postao uzdanica državnog tima, dobio ponude najpoznatijih evropskih klubova… A onda je u jednom trenutku sve to nestalo, zbog bolesti sa kojom sam se borio, borio… i na kraju izborio. To su nepredviđene okolnosti, van našeg uticaja. Sve je lepo dok si mlad, trčiš terenom i misliš kako ti niko ništa ne može. Život pre bolesti bio je kao iz bajke, a posle se pretvorio u najgoru noćnu moru. Na svu sreću, sve se dobro završilo i drago mi je što i kroz knjigu i kroz film mogu da ispričam svoju ’hajdučku priču’, jer znam kako je čoveku kada se oseća stigmatizovan tokom bolesti“.
Hrvatska je odavno rešila brige oko plasmana na Evropsko prvenstvo, a za par dana saznaće ime poslednjeg rivala u grupi na završnom turniru u Glazgovu i Londonu. Za Gudelja nema dileme ko bi to mogao da bude…
„Uveren sam da će Srbija pobediti Škotsku, jer ima kvalitetnije pojedince i zaslužuje da bude učesnik najveće smotre evropskog fudbala. Sviđa mi se što je na poslednje dve-tri utakmice pokazala karakter, ono što je nije krasilo u dužem vremenskom periodu. Kad god je bilo ‘biti il ne biti’, njima je falio taj voljni momenat. Baš sam sa Pižonom pričao o kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo kada je on sedeo na klupi reprezentacije. Sećam se da im je Estonija uzela četiri boda, pitao sam ga kako je to moguće… meni je neshvatljivo da igrači takvog potencijala ne mogu da pobede autsajdera u grupi. Njegov odgovor je bio da igrači moraju da trče. Onda je to pitanje mentaliteta. Takođe i odnosa prema reprezentativnom dresu, tog nacionalnog naboja koji je kod hrvatske reprezentacije odigrao ključnu ulogu u pohodu na istorijske uspehe na dva Svetska prvenstva. Vidim da se Srbija podigla, konačno ima potrebnu energiju za taj iskorak, ali će morati da shvati Škotsku kao izuzetno opasnog rivala. Najiskrenije, voleo bih da se momci selektora Tumbakovića posle te utakmice raduju plasmanu na Evropsko prvenstvo“.
U tom slučaju, očekuje nas evropski super-klasiko na stadionu u Glazgovu, duel Hrvatske i Srbije.
„To su posebne utakmice, u svim segmentima. Ono što je najvažnije, ne sumnjam da će sve proteći u sportskom duhu. Reč je o istinskim profesionalcima, mnogi od njih igraju zajedno u velikim klubovima. Srbija je trenutno u naletu i svaku utakmicu shvata kao novu priliku za dokazivanje i potvrdu kvaliteta. Tadić je svakako glavni adut. Veliki znalac, fenomenalan igrač. Nije lako u klubu kao što je Ajaks, poneti kapitensku traku i biti u svakom smislu vođa ekipe. To je sa ovih prostora pošlo za rukom samo Veliboru Vasoviću. Tu je i moj prezimenjak, Nemanja Gudelj. Pamtim ga sa jedne utakmice kadetskih selekcija u Poreču, tada sam i saznao ko mu je otac, gde je ponikao… Odličan igrač, vrlo koristan za ekipu. Na strani Hrvatske su individualni potencijal i iskustvo igranja na velikim takmičenjima. Pokazali su mnogo puta da imaju karakter kada je najvažnije. Siguran sam da bi utakmica u Glazgovu bila prava poslastica za sve ljubitelje fudbala. Normalno, uvek navijam da Hrvatska pobedi, ali bih strašno voleo da se i Srbija nađe u toj grupi sa Engleskom i Češkom“.
Bosni i Hercegovini nikako ne polazi za rukom da ponovi uspeh generacije koju je sa klupe vodio selektor Safet Sušić.
„Bosna takođe ima odlične pojedince koji kvalitetom ne zaostaju za igračima iz ostatka regiona. Pokazali su protiv Italije na gostujućem terenu da znaju kako se igra protiv velikih reprezentacija. Mnogo je tu okolnosti koje utiču na krajnji domet, sada je i korona umešala prste i potpuno poremetila realne odnose snaga u svetu fudbala. Pravio sam ovih dana neku analizu, postoje ekipe koje su se prosto preporodile posle pauze. To je dosta čudno. Očigledno ima igrača koji pružaju mnogo bolje partije kada nema publike, kao da im pune tribine stvaraju ogroman pritisak. Spektakularni ambijent na fudbalskim stadionima ne utiče na svakoga isto, nekima uliva dodatni adrenalin, a nekima je to kočnica da prikažu sve što mogu. Mislim da trenutna situacija ide na ruku takozvanim trening-fudbalerima. Odnosno igračima koji na treningu blistaju, a kada dođe utakmica nema ih nigde na terenu“.
Kurir sport / Anadolija