Američki predsednik Donald Tramp juče je bez osnove proglasio izbornu pobedu pa je zatražio da se prestane sa brojanjem glasova i najavio da "ide na Vrhovni sud".
Nakon toga je Trampov štab objavio kako podnosi tužbu Vrhovnom sudu u kojoj traži da preispita odluku državnog suda Pensilvanije, koji je dozvolio da se broje glasovi i nakon izbornog dana.
Zbog toga se u javnosti, kako američkoj tako i svetskoj, sve češće postavlja pitanje mogu li američki sudovi, odnosno tamošnji Vrhovni sud, doneti odluku koja će presuditi to će biti novi predsednik SAD-a, Donald Tramp ili Džozef Bajden.
Tramp zatražio da se prestane sa brojanjem glasova
Tramp je na istoj pres konferenciji bez ikakvih dokaza istakao da se događa izborna prevara, a iz njegove kampanje su tražili da se prekine brojenje glasova u četiri ključne države - Viskonsinu, Džordžiji Mičigenu i Pensilvaniji
BBC je razgovarao s pravnim stručnjacima kako bi pojasnio kakve su implikacije Trampovih izjava i šta će se dalje događati ako se brojenje glasova otegne.
Nismo li već trebali da znamo rezultate izbora?
I da i ne. Naime, kod američkih predsedničkih izbora je uobičajeno da, kad rezultati po državama pokazuju da je jedan od kandidata u vođstvu koje je nemoguće dostići, vodeće američke TV kuće vodećeg kandidata proglase pobednikom u toj državi.
To, naravno, nisu službeni i konačni rezultati izbora, nego samo projekcije. Do službenih rezultata izbora u pravilu prođe više dana.
No izbori ove godine su drugačiji zbog enormnog broja glasova koji su pristigli poštom. To znači da prebrojavanje glasova traje duže, a naročito jer u nekim ključnim državama nije dozvoljeno brojenje glasova pre izbornog dana.
U praksi to znači da sve glasove moraju brojati na sam izborni dan, pri čemu treba imati na umu da prebrojavanje glasova koji su pristigli poštom traje duže od "običnih" glasova zbog komplikovanijeg procesa verifikacije.
Ako je razlika u broju glasova tako mala da je nemoguće unapred reći ko pobeđuje, a nijedan od kandidata ne priznaje poraz, onda je uobičajeno da prebrojavanje glasova potraje, rekao je za BBC Metju Veil, direktor izbornog projekta nezavisnog Centra za istraživanje politika.
I pre samog glasanja bilo je pravnih prepreka
I pre Trampove jučerašnje izjave o "izbornoj prevari" i najavi obraćanja Vrhovnom sudu izbori su bili opterećeni velikim brojem tužbi, piše BBC.
Naime, pre izbornog dana u SAD-u, u 44 od 50 američkih saveznih država podignuto je više od 300 tužbi koje su se odnosile na glasanje poštom, odnosno ranije glasanje.
Većina tih tužbi odnosila se na vremenske rokove za slanje i primanje glasova poštom, spiskove svedoka koji su potrebni kako bi glasovi bili validni, pa čak i tip koverti u kojima glasovi poštom moraju biti poslati.
Savezne države u kojima su na vlasti republikanci govorile su kako su restrikcije važne kako bi se sprečila izborna prevara, a demokrate su tvrdili da se radi o pokušajima da se ljude odvrati od glasanja.
Kakve pritužbe je uputio Tramp?
Viskonsin
Iz štaba Donada Trampa zatražili su ponovno prebrojavanje glasova u Viskonsinu zbog "abnormalnosti koje su primećene" na izborni dan.
Nije jasno kad bi se ponovno prebrojavanje glasova trebalo održati s obzirom na to da se takvi procesi u pravilu ne odvijaju sve dok službenici po okruzima saveznih država ne završe s pregledom svih glasova. Krajnji zakonski rok u Viskonsinu za to je 17. novembar.
Profesor prava sa Univerziteta Kolumbija, Ričar Brifault, rekao je da su se glasovi ponovno prebrojavali u Viskonsinu i 2016. godine, a razlika se svela na nekoliko stotina glasova.
"Ponovno prebrojavanje glasova nije pitanje legalnosti glasanja. Radi se o tome da se sa sigurnošću utvrdi da su glasovi dobro izbrojani", rekao je Brifault.
Mičigen
Trump je u Mičigenu 2016. godine pobedio vrlo tankom većinom, radilo se o nešto više od 10.700 glasova. Juče su iz Trampovog štaba najavili tužbu kojom žele zaustaviti brojenje glasova u toj državi, uprkos činjenici da su lokalni zvaničnici prebrojili više od 96 odsto glasova.
U Mičigenu treba prebrojiti još hiljade glasova, od kojih mnogi dolaze iz okruga koji su tradicionalno demokratski. Američke TV kuće i BBC predvideli su pobedu Bajdena u Mičigenu.
Pensilvanija
Ključna pritužba se odnosi na odluku ove države da dozvoli brojenje glasova koji su poslati poštom do izbornog dana, ali mogu stići i do tri dana nakon toga. Republikanci su zbog toga uložili prigovor.
Metju Veil kaže da je najviši američki sud, Vrhovni sud, bio podeljen po tom pitanju, ali to je bilo pre nego što je nekoliko dana uoči izbora u taj sud imenovana Trampova kandidatkinja Ejmi Koni Beret.
"Mislim da postoji rizik da bi neki od glasova koji su poslati do izbornog dana, ali neće pristići do petka, mogli biti odbačeni. Mislim da bi to bilo pogrešno, mislim da je legalno moguće", rekao je Veil.
Profesor Brifault ističe kako se glasovi koji stižu nakon izbornog dana broje odvojeno, pa dodaje da, ako Bajden bude proglašen pobednikom u toj državi bez tih glasova, ne vidi razloga za pravnu pritužbu.
Trampov štab proglasio je pobedu u Pensilvaniji iako treba prebrojiti još više od milion glasova. Nijedna veća američka TV kuća nije proglasila pobednika u toj državi.
Džordžija
Republikanci u toj državi i Trampov izborni štab podneli su tužbu u okrugu Čatam kojom žele privremeno zaustaviti brojenje glasova, pri čemu tvrde da postoji problem sa brojenjem dopisnih glasova.
David Šaefer republikanac iz Džordžije, na Tviteru je objavio kako su stranački posmatrači izbora videli ženu koja je "dodala 50 glasačkih listića u hrpu dopisnih glasačkih listića".
Zbog toga su od suda zatražili da se u tom okrugu posebno provere glasački listići koji su pristigli nakon izbornog dana.
Može li išta od toga doći do Vrhovnog suda?
"Vrhovni sud nema nikakva posebna ovlašćenja kojima bi zaustavio legalan proces prebrojavanja glasova", rekao je Veil za BBC.
Profesor Brifault navodi da štabovi kandidata mogu pravno dovoditi u pitanje situaciju u državama u kojima je razlika u broju glasova vrlo mala, ali "ako žele doći do Vrhovnog suda, moraju imati argumente koji upućuju na neustavnost procesa".
Bude li pritužbi na rezultate izbora u pojedinim državama, takve pritužbe moraće formulisati pravni timovi i podneti ih sudovima tih država. Da bi pritužba prošla, te sudije bi morale da podrže pritužbu i da narede ponovno brojenje glasova, a tada bi druga strana od Vrhovnog suda mogla zatražiti da poništi tu odluku.
Na nekim mestima ponovno brojenje glasova naređuje se automatski ako je razlika u broju glasova dovoljno mala.
Kurir.rs/Index.hr